Slađana Belko

Autor Sladjana Belko

Peglam, i uzgred pokušavam da pronadjem neki podcast da slušam. Nešto ne ide, kad zvoni telefon.

Čekam poziv da mi isporuče narudžbinu na kućnu adresu i misleći da je to, javljam se. Na nepoznat broj. Kad, eto meni zabave.

- Dobar dan. Zovem iz kompanije bla, bla, bla...

Obično već kod drugog Bla prekidam vezu ali od jutros mi se igra. I tako...

- Dobar dan.

- Kako se zovete?

- Pretpostavljam da znate kad ste me već pozvali.

- Ne, znate nama daju samo spisak brojeva i mi zovemo, ne znam kako se zovete.

Profesor prilazi kući rasejano posmatrajući kraj. Preskačući po dva stepenika, žuri ka svom stanu. Ući će sa zadnje strane, iz dvorišta direktno u dnevnu sobu. Salon ,kako bi ga opominjala Užičanka. Nikako nije dozvoljavala da se pomenu njeni zlatiborski koreni. Insistirala je na nobl govoru. Beogradskom. „To je salon“ vrištala bi svaki put kad bi on rekao da ide u dnevnu sobu da malo odmori. Studenti su ga iznurivali i u ovim godinama. Još koju pa u penziju. Njegova gospodja je taj status odavno  sebi izdejstvovala.

Razvod

Razvoditi, razvodna kutija, razvodni orman, razvodnica u pozorištu, razvod braka

Kada dvoje ljudi počnu da se osećaju kao da su zatvoreni u mračnoj kutiji ili ormanu, kada im treba treći da ih dovede do izlaza ili svog sedišta u kojem će se osećati lepo, ušuškano i zaštićeno, bar ta dva sata koliko traje pozorišna iluzija, onda je vreme za Razvod .

- Što se ne javljaš? Poslao sam ti milion poruka.

- Sad udjoh u kuću. Bila sam u manastiru.

- ???

- Da, da, idem svake godine. Na par dana.

- I šta tamo radiš? Ne mogu tebe da zamislim tamo. Takvu.

- Kakvu?

- Pa smernu, da ne kažem drugačiju od one koju pamtim. I sanjam, često.

- Sanjaš me! Kako?

- HM, hm, ne baš smernu.

- Ma ti sanjaš sebe kakav si bio sa mnom.

- Pa da, to je tačno. I plačem u snu.

- Zašto plačeš?

- Zato što ni u snu ne mogu da te imam.

- Zašto ne mozeš?

Blagoslovena dahom predaka, dobila je neočekivani dar na poklon. Mala novobeogradska terasa celog leta i jeseni njoj je spas. Od vrućina, nesanice, teških misli o deci rasutoj po severu i zapadu Evrope, te stare ocvale gospe, koja ne zna da je lek u šumi, listu, cvetu...gde je novac i takozvana sloboda iznad svih starih vrednosti.

Jasno joj je da je u ovome sama. Njemu  je ušla voda u uši radeći taj prokleti  posao. Na RTSu. Počinje polako da veruje u to što mora da priča. Govori joj kako ne razume stvari. Razume i te kako, ali njenu su državu pocepali kao gaće, njegova se još nekako drži, ali pitanje je dana (godine) kad će i na Brodarevu trebati pasoš.

- Ti nisi normalna, to nikada neće da se desi!

Službeni ulaz Doma JNA.

Čovek  u uniformi  dežura na vratima.

Crni koncertni smoking

Zamenili su   oprtači i epolete.

Svetlucava dugmad i širok osmeh.

Bela kosa pod tesnom šapkom.

Oficir i džentlmen na JNA način.

Gospodin  na ulazu u Francusku broj 2.

Devojčica sa strahom ulazi

Nadajući se šampitama.

Poslastica za odabrane.

Krempite su  pravili na Bledu.

Šampite u Beogradu.

Njegovi  poslastičari.

A on je  sanjao štrukle.

Ljubav.

Bez nje nema ničega, ni predstave, ni filma, ni serije, ni drugarstva, ni porodice.

Muzika.

I bez nje se ne može. Nekada je i totalna tišina muzika, a ponekad je najlepše kad se čuje samo ljuškanje mora i talasa.

Nebo  plače,

vetrovi Anda urlaju u okean,

dine odlaze, Atakama cveta.

Mesec leluja, Bačka  spava,

krokan teče ostrvom bisera,

Tisa cveta.

Na Cveti  2018.

.......