Irena Đorđević

Rođena u Pirotu, berba '72, nekako s proleća. Shodno tome, zelena i budna sve ove godine. Laborant koji eksperimente izvodi samo i jedino u kuhinji, doživotni student književnosti, majka troje šašave dece i baka još šašavije unuke... Ne zna da komponuje i slika, a volela bi, pa zato piše, jer reči su tehnika koja sve to objedinjuje... Voli biljke, purpurne zalaske, krofne s džemom od jagoda i Crnjanskog. Živi u Kruševcu. I u nekim srcima...

 

Drhti brada i klizi suza niz izborano, čestito lice moje sagovornice, dok mi pruža jabuku rukom koju je život uzorao.

Pokojni je stric pod tim drvetom zaprosio strinu, a ona pristala i u stablo su bili urezani njihovi inicijali.

Spustio je klikere na moj drhtavi dlan. Moj otac, ili ono što je od njega ostalo.

Ujutru sam ustala s prvim zracima sunca, otvorila prozor ka istoku da pustim april da uđe u naš dom.

Čujem, prvo sat, pa zatim i telefon, kako zvone i budim se sa živom slikom pune učinice nestrpljivih četvrtaka koji čekaju učiteljicu...

I da odem, bez osvrtanja.

Probudila me tišina. Teška, lepljiva kao prezrela datula...

A, dan je počeo takvim sjajem...

Moja gospodarica je hrišćanka. Njen Bog je, kaže, Ljubav. Hristos Pantokrator.

Da ti pričam šta ima novo? Prekjuče je umrla komšinica Cveta, ali to verovatno već znaš.

Pages