Olga Tomović

Uradila je sve, samo joj još krila nisu nikla, pa da doleti po ovom mrazu na grob i postara se za povorku...

"Čemu rat? Što da trošim toliko energije u pokušaju da zauzdam neuhvatljivo?"

Od celog lupetanja razumeh, sirotice primi, humana, daruje, pomaže!

Dolazili su kroz svetlost, dolazili I zaposedali tela prolaznika, studenata, kolega.

Nikada većeg medijskog mraka, a nikada manjeg TV kvaliteta, sve same zvezdice I zvezde narikače, starlete menadžerke, monotonija kiča I ludila.

U amanet ostavila bih ti reči i dela, od njih se grade najlepše kuće i najtvrđi bedemi zamaka nebeskih.

U njemu je buktila ona revolucionarna energija koja se može naći samo u određenim ljudima.

Dovoljno je da komšija anonimno prijavi da je dete zaplakalo i eto socijalaca na vratima...

Gledala ga sa molbom u očima boje noći. Onda je ugasio cigaretu, uspravio se I seo...

I, kao što bi moj učitelj rekao – Tresla se gora, rodio se miš.

Pages