Slavica Šibalić

Rodila se u Aleksincu, a živi u Bajinoj Bašti. Nije književnik, u mladosti, za vreme školovanja, objavljivala pesme i priče u školskim novinama. Sada piše kratke priče. Oseća neodoljivu potrebu da svoja osećanja o sebi, drugima, događajima i viđenjima, iskaže, ali jasno, plastično, skoro do opipljivosti. Želi da ostavi trag. Raspolaže bogatim životnim iskustvom i u pisanju je tematski raznovrsna, fokusirana i racionalna. Opise i stavove iznosi jasno, dosledno, tematski provokativno, do golih emocije koje pogađaju pravo u srce, tj. srž. Realna je i trudi se da sliku koja zamenjuje hiljadu reči opiše upravo rečima, jer i jedno i drugo – i slika i reč – su dve vrste umetnosti koje se na svoje načine izražavaju, ali i dopunuju - jedna kistom i bojom, druga rečima i deskripcijom i pokušava da između njih postigne interakciju. Pored pisanja, bavi se i slikanjem za svoje zadovoljstvo.

Ona mlađa se toliko zasmejala, da u nekoliko tenutaka nije mogla da diše, pa je ova starija lupi po leđima da dođe sebi, a onda opet salva smeha i novi pljusak znoja.

Plakao je samo kada su mi brat i sestra umrli. To je bilo jezivo videti...

Dobar poznavalac će kao prvo, izabrati onaj komad mesa koje je uzgajivano sa pažnjom.

U stanu je uvek bio go i kada bi neko došao, obično na kratko, oblačio je bade mantil ili kraći i tanji kućni ogrtač. Nije ga zakopčavao niti vezivao. Nije imao nikakav kompleks, čak se prijatnije osećao go nego obučen, a začuđene poglede, jednostavno nije primećivao.

Zato te, Gospode molim, primi molitve moje i po pravdi i istini presudi i kazni onog ko namerno čini zlo Ljubici mojoj, izbavi, oslobodi ljubav njenu i pokaži pravi put kojim će uskoro krenuti.

Ne siluj situaciju!

Prestadoh da svetlim i sve utonu u mrak. Nestade i balske dvorane i veselih lica, utihnu muzika. Oči još ne mogu da otvorim. Neka hladnoća poče da se uvlači u moje telo.

...stig'o Zdravko Čolić!

Baš kada me prozvala sestra, zazvoni mi mobilni. Umesto diskretne jačine i melodije koju sam namestila, ču se glasan dečji glas: „Gde ste p..., stig’o Zdravko Čolić!“.

A, znaš li ti kada bih ja tebe počela da ispitujem, kako samo ja umem da ispitujem, ti bi sišao sa uma. Ja sam specijalista za mučenje prilikom ispitivanja. Ti si u stvari bezobrazan. Već dva puta se dogovaramo da dođeš i pred dolazak kažeš, ne možeš više da varaš ženu sa kojom nemaš već godimama intimne odnose!

Dva para ruku su se kao zmije podvlačile pod moju majicu, ustima i jezicima balavili su oko mog lica. Naježila sam se kada sam primetila da otkopčavaju pantalone! Vikala sam, plakala, molila...

Pages