Politika i društvo

Slušam juče ministarku poljoprivrede, Jelenu Tanaskovič, koja povodom protesta poljoprivrednika i beskrajne protestne kolone traktora koja se kreće magistralnim putem koji povezuje Novi Sad sa Beogradom na jednoj i Suboticom na drugoja strani, reče – ti protesti su politilki obojeni.  Da, gospođo ministarko! A odmah i pitanje – a koji protesti građana to nisu? Voleo bih da nas prosvetite.

Danas ću da citiram druge, jer „slika“ govori više od reči:

„Prvi znak ljudske gluposti je potpuno odsustvo stida ...“ Zigmund Frojd.

Premisa 1 - Politika je kurva je stara narodna izreka. Premisa 2 - Političari vode politiku. Zaključak - političari su kurve (u daljem tekstu: političari). U kontekstu predstojećih izbora, a ovde je o tome reč, i građani će tog dana biti u ulozi političara i to onih najvažnijih, jer od njihove volje zavisi i kako će da izgleda buduća država.

... ko se kome dopada, su stihovi jedne stare dečije igre, ali ovde nisu u pitanju deca, već prekaljeni politički borci – demokrate, oni koji su pravili cirkus pod geslom „dosta je bilo“, proslavljeni sportisti ..., što bi pokojni Brana Crnčević rekao: kako čovek da ne bude srećan kad ih ovako vidi – sve moj do mojega.

Volim lepu šargarepu
al‘ mi kažu spanać klopaj
bićeš jaka ko Oliva,
lepa kao Badža
i pametna kao Popaj. *

Nekada davno ova šaljiva rođendanska stihoklepina izazvala je kod mog ćeretka trenutnu reakciju:

- Ne, tata, nisi lepo napisao. Oliva je lepa, Popaj je jak, a Badža je pametan… Čekaj, ne! Badža je jak, a Popaj pametan… Uh, ne…

Kap po kap, i opet pada će te duge kiše jesenje … kažu “Divlje jagode” u istoimenoj pesmi, a neki napredni ljudi su, u tom divljem maniru, otpočeli pripreme za ovogodišnju jesenju sezonu prikupljanja tzv. kapilarnih glasova za izbore koji su zakazani za 17. Decembar. Za one neupućene – iako se radi o pojavi koja traje koliko je i ove vlasti, i one koji prate samo medije pod kontrolom vlasti, kapilarni glasovi su glasovi koje zaposleni u državnim institucijama i drugim institucijama pod kontrolom vlasti, moraju da obezbede po ceni gubitka posla.

Dosta o ozbiljnim temama, niko to više i ne čita. Ranije, kad sam, kako su mi neki zanerali, pisao „o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način“, interesovanje je bilo veće. Pa da probamo opet tako.

Šta znači politički marketing, objasnio nam je pre neki dan Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i predsednik stranke Zdrava Srbija, žestok opozicioni borac koji je svojevremeno najavljivao da će se kandidovati i za predsednika Srbije – „Braća Vučić su privatizovali institucije”, "Kritikujem vlast, jer sam na sopstvenoj koži osetio svu brutalnost ovog režima i samovolje Srpske napredne stranke", govorio je tada.

Ne smem o politici, jer to je na zapadu, kad je reč o sportu, zabranjeno, pod pretnjom strogih sankcija – do suspenzije. Kako je na istoku ne znamo, nema informacija o tome. A kako je kod nas „ne znamo“, mi poštujemo i jedne i druge, po sistemu Nikole Pašića, osnivača Narodne radikalne stranke (nije bez značaja), bivšeg predsednika Vlade, početkom 20.

Svakog dana u svakom pogledu, sve više napredujemo, reče davno Slavko Štimac u filmu „Sećaš li se Doli Bel“, pa  nas to još uvek ne napušta, naročito od kako nam je ove vlasti, kojoj se ta mantra toliko dopala, da je to uzela i kao moto svoje vladavine. Čak je to unela i u naziv svoje stranke – Srpska Napredna Stranka (SNS). Mašala!