Opančar „agencija“: Nova sportska disciplina – takmičenje u nepišanju

Apsolutni rekorder, Aleksadar Vučić - Govor predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u Narodnoj Skupštini Republike Srbije 27.05.2019. godine (bez odlaska u toilet).

Promoter nove sportske discipline – Narodni poslanik sa liste Srpske napredne stranke (SNS), Dejan Tomašević, bivši košarkaš – prvo obraćanje u Skupštini Srbije:

„Uvažena predsednice, pošttovani kolege, gospodine Lazoviću imam samo jedno pitanje za vas. Da li je vama dobro?  Za razliku od vas, koji ćete verovatno kao i veliku većinu današnjeg dana provesti van ove skupštinske sale, ja sam ceo dan ovde sa onom krattkom pauzom za ručak i jednim odlaskom z toalet. Trudim se da učim, trudim se da učim zaista od najboljih, a vi to niste na žalost.“

Kao što i sam reče, Dejan Tomašević treba još da uči i to ne od Lazovića i sličnih već od najboljih – Milenka Jovanova, Nebojše Bakareca, Marijana Rističevića, onog što priča basne o ćuranu i psu – zaboravio sam mu ime, ima ih. Igrao je košarku, propustio  neke časove u školi, pa sad mora prečicom u budućnost. Ali trudiće se, jer konkurencija je žestoka, a oni dosadašnji inicijalni pokušaji nisu baš sjajno prošli.

Ona poseta Hilandaru, i njegova izjava  da su mu tamo rekli da je Vučić, posle Kralja Milutina, njihov najveći donator, nije dobro prošla, jer su mu u javnosi zamerili da je kralj kralj, pa ima i blago, a Vučić radi za platu, pa je mogao da se raspita i čije pare on tamo daje – da nisu možda naše, u kom slučaju bi se imalo smatrati da je to donacija Srbije, a ne Vučića..

Ni ono sa novobeogradskim Romima čiji je kapiten bio za vreme završne konvencije Srpske napredne stranke u beogradskoj Areni na prethodnim izborima – ostali su ispred Arene, jer za njih unutra nije bilo mesta, je propalo iz zdravstveno-tehničkih razloga. Kad je otišao u toalet, njegovi štićenici su se javno pohvalili da će im Predsednik za svaki glas na izborima dati po dve i po hiljade dinara – i paket!

Ni ovo skupštinsko obraćanje neče biti dovoljno. On sam priznaje da je pored pauze za ručak, jednom bio i u toaletu, tako da je još daleko u nastojanju da ugrozi reputaciju svog idola. 

Dejan Tomašević će morati da pređe sa piken rola na šuteve iz daljine i pokuša da da neku trojku, jer konkurencija je žestoka. Janko Tipsarević, teniser, se za sada bolje kotira – on je zavredneo pristupnu inicijaciju  na onom prošlogodišnjem mitingu SNS-a pod nazivom – Moj je veći, održanom pod parolom – Ništa nas ne može iznenaditi, kada je njegovo i Vučićevo obraćanje ispred Skupštine loše prošlo – zbog kiše.

Uvek sam se pitao zašto je ljudima za koje smo iskreno navijali – i oni iz pozicije i oni iz opozicije, dok su se bavili sportom, potrebno i da se politički opredeljuju. To vam je isto kao kad biste javno izjavljivali da navijate za Zvezdu ili Partiza. Bez obzira šta rekli ona druga polovina navijaača će vam okrenuti leđa. Jasno je da ako oni i pored toga to čine, da u pitanju nije političko ubeđenje već interes. A koji bi to iinteres mogao biti, pitajte Šapića, Vanju Udovičića, Dejana Stankovića, Božidara Maljkovića ... da ne nabrajam dalje.

Isti je slučaj i sa onima koji sa distance – iz inostranstva, znaju bolje od nas koji ovde živimo, ko je bolji i biraju pravu stranu – poslednji slučaj Nikole Jokića, na primer, koji za vreme zaslužene letnje pauze dođe ovde, ne interesuje ga reprezentavija, tera svoje konje, reklamira pivo, i politički se opredeljuje, umesto da kaže – žao mi je, nisam u toku, pustite me da se odmaram.

Na sreću, ima i suprotnih primera – Dejan Bodiroga, na primer.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić,