Ispovest

Prepustila se tom trenutku. Toplota ju je obasipala. Krv je jače strujala. Osetila se poletnom, iako je te noći dugo ostala budna. Vratila se do kreveta i bacila na njega, kao da tim padom može izbaciti sve iz sebe, tu tegobnu noći što je doživela. Na licu joj se još video trag dugog plakanja, skhanost, lom duše… Trebalo je da ide na sastanak, ali nikako nije imala snage da se pokrene, nije želela… Osećala se mirno i spokojno u toploti sunca koje je i dalje grejalo telo. Na tren se trgla i kao pomahnitala krenula je da pretura po ormaru tražeći adekvatnu garderobu koju bi mogla obuci. Šta god bi prinela svom telu bacala je. Nije mogla da spoji kombinaciju sa svojim osećanjima. Osećala je da mora da izađe što pre. Svaki minut u sobi ju je gušio. Navukla je plavi džemper, uske pantalone, kosu je sklonila s lica, uzela torbu i izašla. Hodala je ulicom, iako je milion puta išla tuda, u tom trenutku sve joj je bilo strano. Zgrčena i povijena, osetila je jak bol. Morala je da sedne. Sela je na prvu klupu koju je ugledala. Zgrčena na klupi, stežući svoju torbu kao da će torba da ispadne iz njenih ruku. Panika. Polako je smirivala svoj unutrašnji nemir. Da, nije to prvi put da se bori sa panikom koja joj dušu lomi i srce kida. Svi su znali šta je dobro za nju, a da niko od njih nije osetio taj napad. Ona je znala. Dugo je živela s tim. Borila se sa samom sobom. Panika se polako gubila, bilo joj je sve lakše, stezanje u grudima je prestalo, strah se gubio, telo više nije bilo u grču, polako se opuštalo, mogla je da diše. Dobro je, prošlo je. Uvek je tako sebe hrabrila. Nije prvi put, živiš sa tim. Možeš. Sastanak je bio zakazan u 15 h. Pogledala je na sat, otkucavalo je 13 h. Dobro je, ima vreme da se potpuno sredi i da pokaže svoju jačinu. Bacila je pogled oko sebe. Bila je u parku. Čuli su se glasovi sa svih strana. Smeh dece, dozivanje, poneki plač. Sve je bilo puno života. Radosti. Sunce šini svoje, žiri radost. Iako malaksala od napada, znala je da  mora dalje. Nesvesno se osmehnula. Uhvatila je sebe u tom trenutku,  prijalo joj je. Prepustila se tom osećaju. Blaženstvo joj je ispunjavalo dušu. Davalo snagu. Ustala je i krenula. Vreme je da pokaže ko je zaista. Jaka i snažna. To je bilo dovoljno da zna da ne odustaje. Osmehom je ispratila svaki sledeći korak. Život…   

Dragana Dinčić