Kad odeš i pomisliš da si uspeo – budi čovek

Grk poreklom, karakterom i osobinama nikad pošteni Nemac. Mali i običan. Na prvi izgled čovek. Greška! Ovaj čovek je sve sem toga što predstavlja i što bi trebao predstavljati. Ispričaću vam još jednu nemačku bajku.

U nekom marketu, radio je lagerista i teglio kao i svi obični smrtnici silne palete sa robom, mučio se da prehrani porodicu i verovao da za njega negde postoji nešto bolje, baš kao što verujete i vi. Naravno da postoji. Za sve nas postoji nešto bolje. To bolje nalazi se u vama samima, a vi ste ti koji svojom voljom, upornošću i trudom dobrote koju prosipate svojim putem, stičete zasluženo i gradite. Izuzetno je bitno kakav ste u duši sjaj posejali, jer on ma kakvu masku na lice naneli vremenom, prilikama koje vam se ukažu, izbija iz vaših očiju i ne može sakriti vašu suštinu. Lager boy-u se ukazala prilika na izgled laka, da pređe na aerodrom u fantom firmu koja vas zavije u crno i vaše lice pretvori u anonimusa koji nema pravo na pošteno radno vreme, poštenu zakonsku pauzu jer mu je raspored takav da juri sa jednog terminala na drugi, a maksimalni dozvoljeni prekovremeni rad prelazi svaku meru prihvatljivog i po 14 h u jednom danu koje vam niko ne prašta, niti smatra za nekorektno a kamoli po zdravlje štetno. Fantom firma prima baš sve. Mislim sve koji su tu iz nekog razloga, a razlog je uvek zarada za goli život (najminimalnija u ovom slučaju) i nada da ćete jednog dana preći na neku bolju poziciju i dotaći dno neba po kome hodaju svi ti u finim odelima. Bio je spreman na sve. Radio je na kasi, pakovao u zaštitne kese skupa flaširana pića za koja ni danas nema dovoljno velik budžet da ih si priušti, slušao i trpeo uvrede i poniženja za čin viših od sebe, ali po duši jednakih. Onog momenta kada je stepenik pred njim postao prohodan, svim pohlepnim i bezobraznim koracima, popeo se na mesto PM da bi danas ljude poput samog sebe ponižavao, ismevao na radnim sastancima i trudio se da dokaže veličinu kroz prizmu svojih kompleksa. Uspeo je da manipulatorskim činom privoli ženu bez imalo dostojanstva da pred njim godinama puzi, igra ulogu cinkaroša, batinaša i nekorektnog kolege, dojavljujući mu svaki korak zaposlenih, izmišljajući priče gde ih nije ni bilo, smeštajući otkaze ljudima koji su svojim crnačkim radom prehranjivali porodicu. Cilj je bio popeti se istim tim stepenicama. Sredstva nisu birana, savest je otišla u zaborav, a ljudi su postali bezlične mašine za kamdžijanje kao najobičnijih robova. Smatrate li to uspehom? Imate li vi cenu kao što ima Grk i polutanka koja sa par razreda osnovnog obrazovanja, čitanjem kao u polaznika školarca, sudi da li je vaš život vaš? Žena koja za vama juri kao pobesneli pas, a vi kao izgladnela horda gledate da ste ili prisilno bolesni kada je ona nadređeni u smeni ili da je distanca odstojanja između vas i nje minimalno 10 metara kako vas njen zli bič od jezika ne bi pogodio i oskrnavio vam dostojanstvo koje vam je dato rođenjem, danas po istom tom aerodromu, naučena od strane lageriste da se treba smeškati, da govori tiho i ne pokazuje bič ispod rukava, ostavlja svoj sluzavi trag hodnicima kojima svi vi prolazite, žurite da zaradite hleb ili patike svom detetu, nosi zvanje AM. Čin ili pošast? Infiltrirano na jedan dan uspela sam da vidim sva lica jedne žene, a prisiljena sela sam na golu, bodljikavu žicu istine da čujem priče ljudi koji je moraju gledati svaki dan, svaku noć, slušati, trpeti, ponizno i uz osmeh glavu spuštati. Postala je prva dama, njemu. Čestitajmo joj.

Sanjate li da za iste pare za koje je bila izdajica i poltron, sluzavi puž golać, postanete za čin viši, za milion sivih moždanih ćelija siromašniji? Da li su vas u detinjstvu tome učili dok ste bosi trčali kroz svoja dvorišta, a vaše majke se ponosile što su vas donele na ovaj svet verujući da ćete postati velik i pošten, pre svega dušom dobar čovek koji će pomoći svakome ko mu se nađe na putu?! Da li je to vaš veliki san koji treba da ostvarite u Nemačkoj?

Maja Wu