Iz trećeg ugla

Savršenstvo ljubavi ne dolazi tako što za njim traga ili čeka da se nešto desi - to je obrnuti proces. Savršenstvo je u nama.

U tim trenucima doživljavanja stapanja bića sa zastrašujućim svetom oko sebe, koprcanjima u svakodnevnim običajnostima i nedopuštanjima da se unutra ubrizga otrov trivijalnosti, uvek ste sami, nema njih.

Večeras je hladno. Ne volim da držim ruke u džepovima, da ih mažem kremom, niti da nosim rukavice, zato su i ispucale. Osećamda sam, više nego inače, prazan i lenj. Hladan i crven nos mi curi, mrzi me da ga obrišem. Vetar mi ledi lice. Otkopčavam jaknu, želim da me produva, rashladi – hocu da se smrznem. Ne podnosim hladnoću, samo želim da osetim malo topline kada uđem u stan i da mi bude lepo. Zadovoljstva su mi u životu vrlo retka pojava.

A u Srbiji je već gladno 400 hiljada dece. Puta 3, 4, 5... To je milionski iznos gladnih duša. Ostalih nekoliko miliona je gladno duhovno, nosi prnje pređašnjeg života i uporno rekreira um da ne atrofira u atmosferi primitivizma.

Šta je bio presedan za formiranje naših socijalno-funkcionalnih ličnosti? Da li je to bila ljubav? Ne!

A ti se ne nadaj, prepoštovani mudri šutljivče što se kradom šuljaš za tintom mog bježanja od glavoboljinih rafala posve novog elitno-bojnog odreda loših vibracija mog moždanog kaosa. Sredina je uvijek najsretnija. Balans. Nenadjebivo preočita spoznaja svakog traženja.

Aj, sakrijte te lance samo na par meseci, ako imate petlje! Ako ostanete tu gde jeste, više vam neće ni trebati.

Koliko „spoznamo“ sebe, toliko možemo zaista „dati“, kroz reči, muziku itd.

Jedan gumb i uključen si u more nepreglednih različitih i primamljivih svetova.

Tamo, na tavanu, u polumraku oduvek ima svega i svačega. Sve je to samo tvoje, tvojih bližnjih i dragih.