Foto: 
CPGXH

Kupalo - letnja dugodnevica

Kupalo se slavi na letnju dugodnevnicu (solsticij), 24.6. – to je, dakle, slovenska proslava početka leta. Smatra se da je to bog Sunca, vatre i žita, mada oko toga ima li zaista status boga postoje brojne rasprave. Kupalo se ne može posmatrati izvan odnosa prema Koledu – Koledo simbolizuje zimski period kojim počinje lagani uzlet Sunca, Kupalo vrhunac sunčevog uspona i početak silaznog perioda. Zapravo ovaj silazak s vrha nije dobar, da je bolje kretanje koje nastaje posle Koleda svedoči nam Mahabharata – junak izrešetan strelama zadržava svoju smrt da bi umro u vreme kada je sunce u usponu.

Koledo i Kupalo su simbolički modaliteti Sunca, što vidimo iz toga što se u oba slučaja pale vatre. U zimskom periodu „badnjak“, leti „lile“ (trešnjeve i brezove kore). Hristijanizacijom se za Kupalo vezuje najviše Petrovdan i Ivanjdan. Vatra simbolizuje tek rođenog boga Koleda (Koledo umire na istoimeni praznik, Kupalo takođe), uoči Ivanjdana na najvišu silu sunčevu. Vatra kao i sunce čisti, oslobađa, blagosilja, uklanja zle duhove i čini da polja budu rodna.

Sve do XIX veka ivanjdanske vatre palile su se na vrhovima planina. Kupalski ognjevi paljeni su Ivanove noći i na Karpatima. I danas se na vrhu Pirineja Kanigu (katalonska sveta planina) na katoličkog svetog Ivana pali vatra. Ista vatra pali se u svim katalonskim domovima, s obe strane granice, i tako simbolizuje jedinstvo Katalonaca.

Spis Žitija sv. Vladimira opisuje kako omladina plete vence od različitog cveća, koje stavlja na glavu i telo. Oni pale vatre, uhvate se za ruke i pevaju pesme u kojima se pominje Kupalo. Zatim „preskaču vatru i sebe same žrtvuju demonu Kupalu i mnogo je drugih domišljatosti demonskih sa ovim povezano, tako da nije pristojno da se rečima opisuje“.

Ovim se naznačuje niz erotskih sloboda u ovim svetkovinama, koje postoje, i donekle su se održale, i u vezi sa Jarilom (hristijanizacijom Đurđevdan). Ovakve scene je Tarkovski predstavio u filmu Rubljov, što kod njega ima ulogu iskušenja duše mladog hrišćanina.

Iako bi drugačije zaključili iz imena, Kupalo je svečanost u čast Vatre. Zapaljena drvena kupa je u jezičkoj vezi sa imenom svečanosti kupalnica. No Kupalo je ipak povezano i sa Vodom, svetkovinama u različitim zemljama zajednički su motivi: ritualno kupanje, spaljivanje i preskakanje vatre, oblačenje i sahranjivanje simbolički napravljene vatre, sve to u vezi sa neobuzdanim ponašanjem.

U pesmama posvećenim Kupalu pojavljuje se motiv svadbe brata i sestre, koji simbolizuje mističnu vezu vode i vatre, a isti smisao imaju i plavo-žuti cvetovi trave livadarke. Slični motivi javljaju se u baltičkoj i uopšte indoevropskim mitologijama.

Kod Srba postoji običaj da se u ritualu vađenja „žive vatre“ stoka proteruje između takvih vatara. „Živa vatra se obično vadila leti… Vađenje vatre se obavljalo na mestu predviđenom za održavanje svetkovine. U blizini neke vode (potoka), kroz neko uzvišenje prokopavao se prolaz kroz mali tunel. Kad se izvije živa vatra, njome su se palile vatre na istočnoj strani prokopa, s leve i desne strane. Posle toga se kroz prokopani otvor proterivala stoka i prolazili su ljudi“ Srpski mitološki rečnik.

Ove vatre su, nema sumnje, po karakteru i snazi magijskog učinka povezane sa božanstvom, a njegovo najveće delovanje je tokom leta. Hrišćanska crkva je radi taktičkog suprotstavljanja bogovima izvela svoj „svetački panteon“, pa su ovakvi običaji vezani za dane svetaca.

Prema raspoloživom folklornom i etnografskom materijalu vidimo da je Kupalo bog letnjeg sunca i obilja, plodnosti, čija proslava pada na dan rođenja, u hibridnoj dvoverskoj varijanti, Ivana Kupala. U srpskoj tradiciji nemoguće je odvajati Kupalo – letnje, od Koleda – zimskog.

Preživeli običaji govore nam o onome što je bilo nekada. Nekoliko dana pre Petrovdana srpska deca počinju da se spremaju za taj dan. Skupljaju trešnjevu koru i smolu. Trešnjevu koru naslažu u rascepljeno drvo, oblepe smolom, pa tako pripreme buduće baklje i stave više vatre da se suše. To je „lila“. Uoči Petrovdana, kad se stoka dotera kući i namiri, skupe se deca obično kod one kuće u čijem toru ima najviše stoke. Iz svake kuće dođu muška i ženska deca koja mogu da nose „lilu“.

O Kupalu i mnogim drugim temama naše stare vere možete više čitati u knjizi Srpska mitologija, Sretena Petrovića.

Komentari

Komentari