Dragiša Čolić

Moram na početku – kao onaj novokomponovani doktor nauka Aleksandar Martinović, da citiram sebe. U uvodu svoje knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA, 2012. godine, a nekako se to poklopilo i sa dolaskom SNS-a na vlast, sam napisao:

Definicije pojmova:

Seljak – čovek koji živi na selu.

Jedna scena iz Novog Sada je ovih dana konačno uznemirila građane. Naravno, ne i one iz vlasti koji su se svojski, nekih dvadesetak dana, trudili da je zataškaju – jedan lik (ne mogu da kažem čovek), besomučno, ne prestajući, pesnicama udara čoveka koji je bez znakova života (kasnije se ispostavilo da je onesvešćen) i leži na pločniku. Konaćno mu prilaze dva lika, obazrivo ga hvataju oko pasa u stilu – nemoj više, dosta mu je, on ih odguruje, vraća se žrtvi koja nepomično leži i lomi joj ruke – najpre jednu, pa drugu...jezivo.

Pre jedno godinu dana, u tekstu pod naslovom „Ostavite nam bar fudbal“, napisao sam – „Da se malo odmorimo od politike – idemo na sport. Ne zato što su nam uzeli institucije i što nam vređaju inteligenciju i ne samo inteligenciju, već i zato što je fudbal danas, ne samo najvažnija sporedna stvar na svetu i zabava miliona, već i veliki biznis, šta god to značilo – i onaj legalni i onaj u kome se mulja. Mi nismo uspešni ni u onom prvom – imamo sjajne fudbalere a loše rezultate, ni u onom drugom – muljamo na sitno, jajare, što bi u selu rekli…”

Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa je ubijen 1999. godine – pre više od 21 godine.  Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je 2015. godine – tek posle 16 godina, iako je od dana ubistva bilo jasno u čijem izvođenju je to ubistvo izvršeno, a sve to tek posle formiranja posebne komisije koja će se baviti ubistvima novinara. Prvostepena presuda – osuđujuća za 4 saizvršioca pomagača, visoko rangiranih pripadnika državne bezbednosti, doneta je posle četiri godine.

Nije prof. Dr.

Kako piše portal Direktno.rs u tekstu od 6. septembra 2020, pod naslovom „OGRADIO SE OD SNS, Đuka: Nisam više u politici!”, Vladimir Đukanović, jedan od Šešeljevih perspektivnijih “junoša” - dok ovaj nije otišao u Hag, potom visoko rangirani član novoradikalske Srpske Narodne Stranke (SNS) – narodni poslanik od 2014. godine, neće više da bude u politici i sledstveno tome za očekivati je – podnosi ostavku na sve stranačke funkcije, kako one zvanične, tako i one nezvanične, a bilo je i takvih.

O dešavanjima u Demokratskoj stranci (DS) je reč. I kao što je Dušanu Kovačeviću ideju za scenario filma dao „retrogradni komunistički sistem“ i raspad Jugoslavije,  tako je i meni ideju za ovaj tekst dao raspad DS-a, s tim što se Kovačević u nečemu zajebao: Bravar je ipak bio bolji, u svemu što se oko nas dešava, pa i sa političkim strankama o čemu je ovde reč. 

Crna Gora – Pozdravljam ono što se desilo u Crnoj Gori, ali treba biti oprezan, da se to što je postignuto ne prospe. Dosta je toga rečeno o ideološkim, pa time i programskim razlikama opozicionih stranaka koje su udružene, tesnom ali dovoljnom većinom uspele da nadvladaju tridesetogodišnji režim Mila Đukanovića koji, siguran sam, i dalje vreba i čeka svoju priliku – ako među pobednicima nastanu trvenja, na primer oko sastava Vlade, eto njega sa bogatom ponudom nekome od njih i do transfera može doći.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čelu sa NJIM, ne  miruje. Pored koridora, aerodroma i spomenika, gradićemo i fudbalske stadione – osam širom Srbije i jedan nacionlni.