Gost portala

Hari Flešmen, od milošte Fleši, je sve, samo ne junak. Arogantni, nadobudni probisvet. Samo su mu dve stvari u glavi: kako da spasi svoju kožu, i kako će koju sojku da prevrne u krevetu.

Ne vredi lepiti polupano, u ovom slučaju, to je tvoj život.

Srbija, ovaj komadić zemlje za koji smo se busali u grudi, zbog koje su cvećem i poljupcima ispraćani tenkovi – dovoljan je za grobno mesto, ne za domovinu.

"...Krst vredan sto hiljada evra, na tlu Srbije, da ga vidi pola Srbije?! Može li ovde nešto da se uradi celo? Nama uvek dopadne do pola, a to nas nikako ne zadovoljava! Kad nam ga već stavljate, stavite ga čestito, da svi uživaju! Krst, dakako, o njemu pričamo..."

Šta mi ostaje? Pitanja i lutanja, sumnje i nada, vjera i nevjera, trulež i kal po kojoj se batrgam, otimanje i laganje i sebe i drugoga.

Krilatica "nema nam spasa, a propasti nećemo" reciklirana je u "nema šanse da se izvučemo iz ovog sranja, samo je bitno da ono, sranje, potraje što duže".
E, to je ono što čitavu situaciju čini do gađenja nepodnošljivom. To je ono zbog čega se niko ne usuđuje da bilo šta preduzme, ali ni da misli.

Zašto ja nisam jedinstvo, nego svašta? Mrzim svoj dan. Možda će sutra biti bolje. Možda će se nešto u meni desiti, a ja možda to čujem i odlučim da ubijem. Svoju čežnju. Svoje kukavičko ja. Svoj otpor prema stvarnosti i svoju stidljivost da od sveta zatražim ono što mi treba.

"...Nije laka u svojim filmovima bez ekrana. Ne, nije potrebna svojim junakinjama u romanima bez dovršenih naslova sa biljardu praznih listova. Bjelina je ostala u ime straha nekih ušutjelih generacija nedoraslih revoluciji uma..."

"... Pođimo od Nacionalne službe za zapošljavanje. Čemu ona služi a, što reče Disney, uz to i ne radi?..."

„Do tada nije mogao ni da pomisli da je literatura najbolja igračka za ismevanje ljudi.“ G.G.Markes