Gost portala

Kraljevo zapravo i nije grad, to je stanište nevoljnika zaboravljenih u vremenu i prostoru, ljudi bez igde ičega među kulisama ove, iskreno rečeno, lepe životne pozornice.

Živimo u vremenu anarho-komunističkog postmenstrualnog sindroma. Institucije koje su državne, i koje se finansiraju isključivo od narodnog novca, gotovo su privatizovane od strane političkih partija.

Vi biste da neko drugi podmetne svoj vrat umesto vas, da nekog drugog boli, da neko drugi strada, ne bi li vama konačno bilo dobro. Ali, ne ide to tako. Dobro svi vi to znate, i bez da vas ja učim. Samo ste malo zaboravili, ili se pravite ludi, slepi, gluvi.

"...Želiš da sve bude u redu..."

"... Bilo mi je nešto neobično, kažem, ali nisam znao šta..."

"... Ah, užasni svete! Zar te nisam dostojan? Ja garantujem, garantujem, da bi me svaki čovek na svetu znao, samo kad bi mi život pružio tu jednu priliku! ..."

“Oni koji ne mogu da promene svoj um, ne mogu da promene ništa.” Džordž Bernard Šo

Ars longa, vita brevis

Da se menjam neću, neka mi pale sveću ako odapnem. Baš me briga! Ko mi šta može?! Odgovornost?

Otpor je čin lične hrabrosti i demonstracija sopstvenog dostojanstva, i zato nije besmislen – i ne dajte da vas u to ubede.