Milica Janjić

21. godinica. Student sam književnosti u Novom Sadu. Klanjam se prirodi i životinjama. Volim da se igram rečima, bojama i zamišljenim slonom u podrumu i želja mi je da nekada izdam knjigu. 

Ošamario ju je. Opet.

Ljudi, da bi upoznali slobodu, moraju prvo probušiti kosti.

Oklop od kože, kao i svaka vrsta zaštite te nikada ne može sakriti, ni zaštiti u potpunosti.

Čudni su ti rođendani, pomalo sebični. Umesto drugi da se raduju više od tebe jer postojiš, to je tvoj najsrećniji dan.

Umesto razmišljanja o materijalnom, razmišljao sam o umetnosti. Umesto tugovanja za izgubljenim, tragao sam za neotkrivenim.

Stvorila te je priroda. Ti si energija i plamen. TI si život i Bog, ali nemoj da razmišljaš. Pusti da te vode.

Prva grupa je uvod u drugu. Smiraj dana pred promrklu noć.

Tog dana smo pričali dugo. Pričali o meduzama, pričali o prozoru na krovu, pričali o čokoladi, pričali o sreći.

Znao je to od trenutka kada je ušao u velelepnu građevinu suda. Znao je da je osuđen svojim rođenjem i da nema pravo na žalbu.