Radojka Rea Sartori

Rođena sam, mada mi se nije baš rađalo, davne 1967. godine. Životarim u Zemunu. Pisac sam, slikar, “knjiški moljac” i još koješta. Takođe sam i slobodna ptica, posvađana s vremenom i prostorom.

On ima ritual ispijanja čaja ili kafe sa sisama hranilicama i tom ritualu ništa ne sme stati na put. Ako je ko naumio da umre u to vreme, taj ne može računati na prisutnost gospodina PF-a jer je on slepo posvećen svojem ritualu.

Industrijalizacija i socijalizam su nama, običnim ljudima, donele dobar i miran život. Radilo se po fabrikama, od šest do dva, išlo se kući i uživalo u običnom životu ostatak dana.

Nešto mi se vrzma u glavi ona priča o običaju nekih indijanskih plemena, da najednom odu u šumu, kad uvide da ih sustiže kraj.

Naše društvo je na udaru mnogih prljavih igara. Neke su vrlo otvorene i bahate, bestidne i gladne našeg mesa. Druge su zakulisne, ogrnute zakonskim okvirima , humanitarnim akcijama i društveno odgovornim ponašanjem.

Odlomak iz romana "Ra Moon".

Sve što se dešava u tvom životu sam iniciraš, da ne bi video koliko si sam, da slučajno ne bi sebi dopustio spoznaju stravične samoće.

Nisam nigde pošla. Tek videh sebe nagu na njegovim rukama. Tek čuh da raskoš njemu pripada. Tek čuh sebe kako plačem. Pretvorih se u pticu što na snegu drhti i moli za toplinu njegova dlana. Hoće li mi pticu spasiti?

Odlomak iz romana "Ljubavno pismo"

Gledaj ona stakla, šarena, kroz koja svetlost čudesno probija i igra se po zidovima, gledaj kako je neko vešt napravio crkvu, onako lepu, da poželiš biti kakva kraljica u takvome dvoru. Idi da pomirišeš, da upališ sveću i gledaš kako plamen dogoreva, kako sve ima početak i kraj.

Kad jednom kreneš za zrakom svetlosti, nemaš posle puta nazad, možeš samo napred, čak i onda kad ne znaš kuda to vodi.

Pages