Radojka Rea Sartori

Rođena sam, mada mi se nije baš rađalo, davne 1967. godine. Životarim u Zemunu. Pisac sam, slikar, “knjiški moljac” i još koješta. Takođe sam i slobodna ptica, posvađana s vremenom i prostorom.

Ne mogu te ubedjivati, moj dragi sapatniče i saputniče, kako ništa osim treptaja u nama ne postoji. Nemam prava na to.

Nekad, kad odem dvaput godišnje, ja je samo zagrlim i ćutim. Obe znamo iz tog ćutanja šta smo jedna drugoj.

Ljubav je ono kad dišete zajedno, kad ste prepolovljeni i bedni bez tog nekoga, kad sve počinje i završava s njim, kad je svrha vašeg postojanja, kad je svaki udah za njega.

Možda spavaš. Možda želiš da se probudiš. Možda osećaš patnju koju ja osećam. Možda je svet prošetao i tvojim venama pa sad plače odande. Trebaju ti odgovori.

Ne ćutimo! Tražimo bolje za sebe! Tražimo da se menja ono što nije dobro!