Radojka Rea Sartori

Rođena sam, mada mi se nije baš rađalo, davne 1967. godine. Životarim u Zemunu. Pisac sam, slikar, “knjiški moljac” i još koješta. Takođe sam i slobodna ptica, posvađana s vremenom i prostorom.

„Sve se menja. Ne bih rekla da smo grešili, bar nismo mi što smo iz ljubavi ulazili u brakove i trudili se. Dogodi se da se vremenom promenimo svi, da se okolnosti promene i da drugačije želje imamo. Ja bih sad samo ljubav i mir.“

Na istaknutim mestima po knjižarama videćete „Cece i Jece“, novokomponovane spisateljice koje površno tandrljaju o svojim seksualnim aferama, iskustvima u ulogama poput sponzoruša, poslovna pratnja, lik iz rijaliti programa, starleta i tome slično.

Ne kupujem novine. Ne gledam televiziju. Ipak znam da ima more izbeglica. Ipak znam da ima onih koji nemaju nikoga.

Lenja Mačka voli svoj mir i svoju samoću. Ona voli svoju usamljenu kafu i tužnu njušku.

Silvan ili Srpski Zmaj, smatra se jednom od najstarijih rasa pasa u regionu. Veruje se da potiče još iz antičkih vremena.

Ja se za koji dan vraćam tamo, na zakazanu operaciju. Savršeno sam mirna. Znam da su andjeli bili i biće oko mene.

On ode da na mesec, urla od jeda, a mene čeka moja ulica, moja beda i skorela suza u kraj oka.

Sve sam umela da umetnem u zaborav. Zaborav je lak, kao pero koje padne pored tek rodjenog ptića, pero majke. Ono miriše olakšavajućim nesećanjem.

Ne mogu te ubedjivati, moj dragi sapatniče i saputniče, kako ništa osim treptaja u nama ne postoji. Nemam prava na to.

Nekad, kad odem dvaput godišnje, ja je samo zagrlim i ćutim. Obe znamo iz tog ćutanja šta smo jedna drugoj.

Pages