Dnevnik srpskog vampira

14. septembar:
„Srbija je divna zemlja, ako ste vampir. Ljudi ovde svoje poslodavce, bankare, ministre, sve šalterske službenike pa čak i supruge smatraju krvopijama, tako se mi vampiri dosta lako uklapamo.“
19. oktobar:
„Suštinska razlika između vampira i prosečnog živog stanovnika Srbije je u tome što Srbin teži da pobegne od večitog mraka koji, kako kažu, ovde vlada. Za razliku od njih mi vampiri bežimo od svetlosti.“
07. novembar:
„Sinoć sam putovao gradskim autobusom, pa sam uvideo još jednu razliku između vampira i živih Srba. Ispostavilo se da je velika većina putnika jela beli luk. Izdržao sam svega jednu stanicu.“
09. decembar:
„Kako vreme prolazi primećujem da je moj početnički entuzijazam vezan za Srbiju bio apsolutno neopravdan. Krstovi. Ima ih svuda. Na spomenicima, oko vratova, na ušima, na flašama, u flašama, na retrovizorima, na tetovažama. Da izludiš!“
15. januar:
„Dok sam se vraćao iz noćnog pohoda, jutros me je na parkingu zaustavio radnik koji je kretao na posao. Zbog mraza i lošeg akumulatora auto nije mogao da mu upali, pa me je radnik zamolio da ga poguram, što sam ja i učinio. Automobil je upalio, radnik je svirnuo iz kola u znak zahvalnosti i otišao je na posao, a ja sam otišao na počinak, srećan što sam mrtav.“
03. februar:
„Sve mi je teže da sebi obezbedim pristojan obrok. Redovno idem u lov ali su stanovnici ovde već ispijani, tako da se iz lova vraćam praznog stomaka. S druge strane, cene su visoke, tako da krvavicu ili krvavi biftek mogu samo da sanjam.“
11. februar:
„Odlučio sam da se zaposlim. Moja želja je bila da radim kao tehničar na transfuziji krvi, ali nisam imao nikakvu vezu, ni rodbinsku ni političku, pa sam se zaposlio kao noćni čuvar na stovarištu građevinskog materijala.“
11. mart:
„Inače sam bled, ali verujem da sam dodatno pobledeo kada sam primio platu. Nečuveno! Radim još mesec dana, da skupim za avionsku kartu i bežim odavde! Daleko vam lepa kuća!“