Čemu služe laži?

Laž – ljudska potreba ili želja, slabost ili pobeda? Sebičnost ili trenutno rešenje, možda čak i jedino?

Da li ja lažem? Da, a vi? Svi lažemo, makar malo... Malena, benigna laž izrekne se svakodnevno.

Ponekad u prolazu:

“E, zdravo, kako si?”

“Dobro, a ti?” (Čitaj - ne tiče te se)

Ponekad u krevetu:

“Ne znam, nešto sam umorna...” (nije mi do seksa)        

U prodavnici:

“ Nemam sitno da Vam vratim, da li može lizalica?” (želim da ti utrapim robu koja ne ide)

“Platiš dva, dobiješ  tri...”  (u cenu je uračunat i treći)

Sve su to “sitne” laži koje se uklapaju u šablon svakodnevnog života.

Postoje i malo “krupnije“ laži – svakodnevno ih dozirano dobijamo putem medija. Vređajući inteligenciju građana, plasiraju se očigledne laži namenjene mediokritetskoj populaciji ljudi, koji uporno “upijaju” sve što mediji objave. To je ona vrsta ljudi koja sakuplja sve informacije koje dođu do njih, donosi subjektivne zaključke, interpretirajući informacije u skladu sa sopstvenim željama i mogućnostima. Nakon obrade, teatralno ih prosleđuju ljudima kojima su okruženi, najčešće onima bez sopstvenog stava kao posledice većeg procenta intelektualnog hendikepa. Tom prilikom očekuju aplauz. Obavezno ga i dobiju, što im daje povod da ponove “poduhvat”.

Jedan deo ostatka populacije, koji koristi intelekt na malo višem nivou, pomenute informacije potiskuje, glumeći pomirljivost iz bojazni da i najmanji  bunt ne “ugrozi” njihovu egzistenciju.

Najmanji je procenat  iskrenih “buntovnika”  koji bez razmišljanja izgovaraju reč : “Lažeš!”

Postoje i laži  “iz računa”. To su one laži, dobro smišljene, kako bi se ostvario profit; materijalni ili radi lične promocije.

Reč je o promoterima  kvazinauke i kojekakvih teorija zavere. Koristeći se pogrešno interpretiranim naučnim činjenicama, logičkim greškama i nakaradno postavljenim teorijama,   “začinjenim” pogrešno upotrebljenom naučnom terminologijom, pomenuti promoteri  koriste plitkost uma određene grupe ljudi, ranije pomenutih mediokriteta i njihove trenutne slabosti, probleme, nesreću, kako bi se domogli novca ili slave. 

Nudeći kvazinaučna  rešenja, obećanja i “životne smernice”, plasirajući javnosti laži, otimaju ljudima čak i poslednji dinar, dovodeći ih često u smrtnu opasnost.

Nažalost, živimo u društvu gde je moralnost sasvim pogrešno interpretirana, pa su stoga ovakvi postupci omogućeni kupovinom dozvole  i termina promocije.

Tužno je da, čak i grupni povici “lažeš”, nisu dovoljni da nadjačaju  gromoglasan aplauz mediokritetskih dlanova.

Ipak, najteže su one laži koje “čupaju srce”, kidaju, lome, laži upućene od osobe kojoj veruješ. Udaraju direktno, bez mogućnosti  racionalne obrade.  A udarac boli, žestoko... I traje, ostavljajući trag, koji se ne može lako otkloniti. A kada bol nestane, ostaje brazda... Kao podsetnik. I svaki put kada je dodirneš, deo tog sećanja ostane oslikan na kažiprstu kao trag slučajno dodirnutog indiga. 

Tatjana Manojlović