Iz gusenice u leptira

Kao što je u životinjskom svetu transformacija iz gusenice u leptira sasvim prirodna i spontana, tako je i u ljudskom svetu, preobražaj iz onoga što jesmo u ono što bismo želeli da budemo, sasvim prirodan i krajnje jednostavan. Osoba koja čvrsto odluči da želi da se promeni, naći će načina da to i učini. Svako ko ima izgovor što nije uspeo, a kamoli pokušao, mora znati da nije dovoljno čvrsto želeo, verovao, da se nije dovoljno trudio.

Promeniti se jeste jednostavno, ali nije lako. Čovek mora da napravi dobar plan i da ga se, poprilično dugo, čvrsto drži. Dok ne vidi prve rezultate, to ume biti užasavajuće teško. Ljudi su škrti na veri. Ako ne vide svojim očima, ne čuju svojim ušima, ne dodirnu svojim rukama, teško ih je ubediti da je nešto moguće. A upravo nedostatak vere najviše ih koči na putešestvijama do velikih, korenitih promena. Potrebno je vreme da se nešto manifestuje u ljudske živote, radili na tome fizički ili mentalno. Upravo dok se čekaju prvi veći uspesi najviše ljudi odustaje. Gradili kuću sa svojih deset prstiju, od temelja do krova, ili izgrađivali sebe u snažnu, zdravu, uspešnu ličnost, od stanja depredije do stanja zadovoljstva i sreće, biće vam potrebno puno vere, entuzijazma, strpljenja i, svakako, napornog rada. Na putu do uspeha u zasedi sačekaće vas mnogo sitnih neuspeha, mnogo strahova, dvojbi, nesigurnosti, nezaobilaznih prepreka.

Proces transformacije započinjala sam otprilike dvadesetak puta u periodu od petnaest, dvadeset godina. U to vreme, nije bilo niti toliko informacija o ovom procesu, niti su one bile toliko dostupne kao danas. Ovih dana imam osećaj da se svaka šuša razume u moć misli, zakon privlačnosti, snagu ljudskog uma. Meni je, kao verovatno i svima, na početku bilo izuzetno teško da poverujem da su za transformaciju potrebne samo snažna namera i neuništiva vera. Zato sam stalno padala i ustajala, pokušavala pa odustajala, i tako u krug.  A onda mi se desilo nešto fenomenalno. Konačno sam potonula do samog dna. Na tom prividno mračnom mestu izbor poteza ne može biti suženiji. Ostati na dnu, ili se najsnažnije moguće otisnuti o njega, hrabro zadržavajući dah do površine. Dno je savršena odskočna daska. Toliko ubrzava kretanje ka površini, da je uspeh skoro zagarantovan.

Dok sam sedela u mulju i razmišljala šta mi je činiti, izmučena, depresivna, bolesna, sasvim izgubljena, i usamljena, shvatila sam da mi samo ostaje da čvrsto verujem da je uspeh, i za mene, moguć. Ništa nije bilo na mojoj strani. Ni godine, ni obrazovanje, ni zdravlje, ni ljudi. Krila sam dugo svoje želje i namere. Bojala sam se podsmeha, neverice, nagovaranja da odustanem. A do tada, odustala sam toliko puta, da više ni odustajati nisam mogla. Znala sam samo da promene toliko žarko želim da me uopšte nije zanimalo kako ću do njih doći.

Zato sam ćutala. Klimala glavom kad su mi govorili kako bih trebala da živim ovako ili onako. Bez komentara. Ćutala i radila po svome. (Ima li šta slađe od toga?) Nalazila načina da sebe svaki dan motivišem, ohrabrim, inspirišem. Šta god bih pronašla da bi me moglo staviti na pravi put probala sam. Od molitve i meditacije, preko joge i šetnje, do afirmacija i vizuellizacije. Od aktivnog oprosta, preko udisanja ljubavi i božanske energije, do pisanja dnevnika, spiskova ličnih pozitivnih osobina i ispunjavanja kojekakvih formulara vezanih za ličnu životnu svrhu, pronalaženja životnog puta i skrivenih želja i snova.

Ne bih vam mogla baš precizno reći šta je od toga urodilo plodom. Možda sve tako zajedno. Možda ništa od toga. Možda sam se samo dovoljno trudila, dovoljno naporno radila. Možda je ključ uspeha to što sam naučila da čvrsto verujem, u sebe, u uspeh, u pomoć viših sila. Ne znam. Samo znam da sam srećna, zadovoljna, smirena, spokojna, mnogo zdravija nego pre. A kako sam mogla ja, tako možete i vi. Iz gusenice u leptira. Strpljivo, polako,uporno. Zapamtite, preobražaj je prirodna pojava. Vreme od ljudi zahteva da se menjaju. Da li će ove promene biti na bolje ili na gore zavisi od nas, samo od nas. Ne možemo zauvek ostati gusenice. Ili ćemo zakržljati, ugušiti se u svojoj čauri, ili ćemo dobiti krila i početi da letimo sa cveta na cvet.

Bojan Čupić