Mi

U nas Srba sreća se rađa u mukama i pod tom senkom ostaje taman toliko da kao blesak nestane u još većem mučenju nego što beše ono pri nastanku. Mi je se sećamo kao sunca koje je jedino ovde grejalo kao nigde drugde, preuveličavajući je i pretvarajući joj škrtost u širokogrudost. Produžavamo joj vek stvarajući još jaču agoniju. Ostajemo zarobljenici prošlog trenutka, zaslepljeni onim kratkotrajnim bleskom taman toliko dugo da potonemo na dno odakle nam treba snage da se ponovo uspnemo do površine na ivici daha, mnogo više nego da smo svoju škrticu-sreću stavili odmah na mesto koje joj uistinu pripada. Odatle se rađa melanholija našeg čoveka koji u svaku stvar ili pojavu unosi tragiku, nostalgiju i srce te pod tim svetim trojstvom odumire čekajući bolju priliku u nestajanju, žaleći pritom za onima koji su se već "smirili", ne uspevajući da ponovo isplivaju na površinu.

Ana Radojčić