Mi koji nismo mrtvi

Prvi je otišao Dubravko. Đak generacije i pesnik. Neshvaćen, nevoljen, neuklopljen.
Tablete.
Zanimljiv i lep čovek.
Zatim su našli Pantu u toaletu jedne kafane.
Overdose.
Uvek je bio brži od svog okruženja.
Peki je sam sebi presudio iz pištolja.
Ploče smo slušali na gramofonu na kojem su radili jedino visokotonci, Stoogese, Patti Smith, Dead Kennedys... Otišli zajedno na koncert Nick Cavea u Ljubljanu, dobili pivo od Cavea, nastavili da pijemo u vozu sve do Beograda.
Kuleta, Šaku, Draganu oborila je bolest.
Pokosila, tek tako.
I Trtu je nešto ubilo. ''Love you babe forever and ever.''
Mi koji nismo mrtvi, nas je ubilo sve, eto govorimo, otpozdravljamo, dišemo, ali ne postojimo, ne nalazimo se nigde.
Mi koji nismo mrtvi.

Jovica Živanović