Najukusnija hrana je ona čije smo kalorije sagoreli

Aerobik se može opisati u tri reči: zdrav, efikasan, aktivan. Ali da bismo svaku vežbu odradili na pravilan način treba pratiti rad srca i ishranu. Puls ili broj otkucaja srca u minuti, pokazuje koliko je trening naporan za naš organizam. Kada vežbamo, naše srce počinje da kuca brže, jer mora da ispuni potrebe mišića za krvlju i kiseonikom. Na taj način intenzitet treninga postaje srazmeran sa brzinom rada srca. Veoma je bitno da se prati rad srca, jer na taj način možemo da proverimo da li smo dostigli intenzitet koji je neophodan za sagorevanje masti i kalorija. Takođe pravilnim treningom poboljšava se i snaga srca. Na kraju, praćenje rada srca pomaže nam da saznamo koliko efikasno trošimo svoju energiju.

Ako nam je rad srca tokom treninga prespor, vežbanje neće imati nikakav ili će imati vrlo mali povoljan efekat. Sa druge strane, ako nam je za vreme treninga rad srca previše brz, brzo ćete se umarati, a to će opet umanjiti rezultate treninga i produžiti vreme oporavka nakon njega. Česta propratna pojava previše intenzivnog treninga su i jake upale mišića, a pored toga, takvi treninzi mogu biti i opasni. Dakle, za početak raditi polako po principu step by step bez opterećenja srca.

Kada sam rekla da je potrebno voditi računa o ishrani, najpre sam mislila na usklađivanje hrane sa datim sportom. Odavno sam čula za izraz hrono dijeta. Naravno, kao svaki mladi čovek nisam to isprva uzela za ozbiljno. Ali, kada sam zimus nabacila par kilograma viška, a smanjila intezitet vežbanja, ozbiljno sam se zamislila.

Šta je to hrono dijeta i ko ju je izmislio?

Francuski nutricionista Delabos 80-ih godina prošlog veka postavio je osnove hrononutricije. Dakle, ne tako davno. Značaj ove dijete je jednostavan i bazira se na osnovi da nije svaka hrana za svaki deo dana, tj. jedna vrsta namirnica je za primerena za doručak, druga za ručak, treća za večeru. Sledeća značajna stvar u ovoj dijeti je da oni koji su trenutno na dijeti ne samo da treba brzo da izgube težinu, već i da nikada ne osete glad. Zamislite da trenirate i da ste uvek siti. Hrono dijeta obećava dobrobiti koje nisu male, a to su generalno popravljanje našeg metabolizma i zdravstvenog stanja, oblikovanje tela, pa čak i nestanak celulita.

Osnovni princip ove ishrane je da nikad ne mešamo ugljene hidrate i proteine, sem kada je doručak u pitanju – pričali smo o engleskom doručku! Hrono nutricionisti preporučuju da je najbolje za doručak jesti životinjske masti i integralne žitarice. Delabos kaže da naše telo luči dovoljno enzima koji razgrađuju masti i proteine kada se probudimo, pa doručak treba da bude bogat, tj. masni obrok uz hleb, puter, jaja, šunku, kobasice i sireve. Obilan i bogat doručak omogućava da smo manje gladni tokom dana. I da je sve dopušteno sem šećera i voća, jer se suviše brzo razgrađuju.

Za ručak je pak poželjno unositi proteine i neko povrće. Najbolje povrće je lako pareno ili u obliku sveže salate. Dva puta nedeljno možemo jesti i namirnice koje sadrže ugljene hidrate i to sa povrćem. Ali, nikako proteine i ugljene hidrate u istom obroku!

Večera bi trebalo da bude najlakši obrok u toku dana koji uključuje ribu, posno meso i nešto zelenog povrća, i to bez unosa ugljenih hidrata. Oni se uveče sporo vare i imaju tendenciju da se pretvaraju u masnoće. Naravno, ukoliko vam srce žudi za nečim kao meni za sladoledom, možete sebi progledati kroz prste. Ipak, nebo neće pasti.

Za kraj šta da vam kažem, sem bon apettit.

Ana Berbakov