„Ne sudite da vam se ne sudi”

Ne znam koliko nam može pomoći sva ova kritika, reči mržnje, osuda i „pljuvanje” po svemu i svačemu, da bismo sebe i druge pozvali na promene. Svaka država ima problema preko glave. Zaista su retke one koje žive u blagostanju. To je zato što se države sastoje od ljudi, a ljudi su veoma daleko od savršenstva. Ali, to je u redu. Svaka vrsta ima svoju putanju, svoj način razvitka, određenu brzinu kojom se razvija i vreme potrebno da dosegne određeni nivo razvoja. Nisu nikada postojala bolja ili gora vremena. Plus-minus, sve je stalno relativno isto.

Postoji pregršt naučnih dokaza koji mogu da potvrde moju tvrdnju da kritika, osuda i negodovanje svake vrste ne donose nikakve promene. Sve što postoji na svetu – ljudi, događaji, iskustva, okolnosti – emituje energiju i hrani se energijom. Koliko će se neka pojava razviti, zavisi od toga koliko joj pažnje ljudi poklanjaju. Hajde da uzmemo za primer pojavu rata. Nema osobe na svetu koja ne mrzi rat i koja ne bi volela da on zauvek nestane. Nažalost, tom svojom mržnjom mi mu zapravo dajemo još veću snagu. Radi se o moći usmerene pažnje, tj. fokusa. Nebitno da li je pažnja pozitivna ili negativna, ona će sigurno to u šta je uperena hraniti našom energijom. Naučna istraživanja su nepogrešiva - voleli mi nešto ili mrzeli, mi tome nečemu dajemo snagu. Tačka.

Naravno da ne pokušavam da vam kažem da treba da volite rat; želim da vam kažem da umesto mržnje prema ratu treba da osećate ljubav prema miru. Umesto borbe protiv rata, treba voditi borbu za mir.Umesto borbe protiv bolesti, borbu za zdravlje. Shvatili ste poentu: nikad protiv, uvek za. Sve što trenutno mrzite, sve što vam ide na nerve, ako mu dajete na važnosti, ako o tome diskutujete ili analizirate, znači da ga hranite. Sve čega se bojite, ili teško tolerišete, ako ga stalno kritikujete i osuđujete, pomažete mu. Postaće snažnije i veće, a vama neće biti jasno kako je to moguće kada se toliko borite da nestane.

Počnite da obraćate pažnju ili, još bolje, poklanjate pažnju samo pozitivnim, konstruktivnim, lepim, dobrim, kvalitetnim stvarima, ljudima i događajima.Izbacite svaku dramu iz svog života. Nije vam potrebna ni lična ni tuđa tragedija da biste se osećali živim. To i nije život.Život je ljubav, porodica, učenje, sticanje iskustva, upoznavanje sebe, pronalaženje svrhe, pomaganje ljudima u nevolji, smeh, provod, druženje, boravak u prirodi. Kukanje, ogovaranje, zavist, mržnja –  to nije život. To je gubljenje vremena i navlačenje bede na sebe i svoju okolinu. Prestanite da sudite. Prvo, ko vam daje za pravo? A drugo, to vas lagano ubija!

Možete se vi izrugivati zaguljenim optimistima koliko god hoćete. Oni su otkrili malu javnu tajnu, a to je da ljudski život postaje ono o čemu čovek misli. Čovek je skup svojih misli, uverenja, želja, stavova, ponašanja. Život samo slušanje gole komande, bio on toga svestan ili ne. Ako verujete da ste gubitnik, bićete gubitnik. Ako verujete da se ne možete obogatiti, nećete se nikada obogatiti. Ako verujete da su promene nemoguće, za vas će promene uvek biti nemoguće. Reče Henri Ford: „Ako misliš da ne možeš, u pravu si. Ako misliš da možeš, u pravu si.“

Ne znam koliko je zapravo moćan ljudski um. Niko to ne zna, mada se sve više naslućuje.Vidim samo da pozitivci napreduju, a negativci ne. I onda vidim te iste negativce kako svoje neuspehe svaljuju na sve i svašta. I ja sam nekada bila negativac i bila neuspešna, bolesna, očajna. Onda sam saznala za ovu malu javnu tajnu i počela sebe da menjam. Nisam više ni neuspešna, ni bolesna, ni očajna.

Mržnja donosi mržnju, kritika još više materijala za kritikovanje, osuda garantuje osudu. Ljubav nosi život, tolerancija nagrađuje spokojem i zdravljem. Samilost regeneriše ćelije u organizmu. Osuda ih uništava. Posmatrajte sebe stalno. Videćete koliko ste se skoncentrisali na loše, a koliko ignorišete ono dobro. Pazite šta mislite, pazite o čemu pričate. Vaše misli i reči su toliko moćne, da ne možete ni da zamislite.

Bojan Čupić