O sujeti i još po nečemu

Napišem juče jedan kratak tekst o sujeti. Zapravo „izdiktiram ga sama sebi u pero“, što bi se nekad reklo. Bez korekcija, bez popravki, direktno u status na FB. Zapravo, to je neka vrsta odgovora mojoj FB drugarici na njen tekst. Nemam snage ni volje da joj po stoti put objašnjavam koliko nije u pravu, već joj indirektno poručim da je sujetna i da se uzaludno bori. Sa mnom. I drugima. Tu je bitku unapred izgubila. I tras, zakačim sliku, svoju najlepšu, naravno, i send.
Objavim i čekam. Ali baš tog dana jedan portal pusti tri moja teksta. Ja, po običaju, sve odmah na svoju liniju. Od ranije pripremljene slike u albumima, sa unapred odredjenim datumima i još dve objave na mom nalogu. Zaguših ja i sebe i druge. Još koja pesma sa you tuba, uz sve gore navedeno, i mojoj priči o sujeti stigoše samo 3 lajka. Malo, nedopustivo malo. Ej meni, koja tako piše.
Podelim na još par stranica istu priču. I tamo isto. Po neki skromni lajkić.
E, ne može to tako.
Osvanu današnji dan. Nema uspomena za deljenje, nema dogadjaja, hladno, pa nigde ne skitam i rešim ja da zadovoljim svoju sujetu... I ponovim tekst o sujeti. Zapravo, jučerašnju objavu podelim ponovo.

Uradim tako sva ponosna kako se igram po ovoj mreži. Dokona pa…samo kuckam. Obrišem originalnu objavu.
I čekam. Rezultate.

Posle par sekundi na mom stausu stoji…da objava nije vidljiva, jer je autor obrisao…
Crkoh od smeha.
I pomislim kako volim narodne poslovice:
- Ko traži veće (više lajkova) izgubi iz vreće ( i one male lajkiće).
Od sada svaki tekst u folder pa tek onda na nalog.
Za svaki slučaj.

A ja odoh da čitam pametnu priču o baronu

Jedna uticajna ličnost iz engleskog političkog života gnjavila je premijera Dizraelija da mu dodeli titulu barona.

Premijer nije znao kako da mu udovolji, pa mu je na kraju rekao:

“Žao mi je što ne mogu da vam dodelim titulu, ali mogu da vam ponudim nešto još bolje – recite svojim prijateljima da sam vam ponudio titulu, a da ste je vi odbili.”