Podmetanje udobnosti

Suočavam se sa krivicom što ne posećujem roditelje dovoljno često.

Suočavam se sa stidom što sebi ne mogu da priuštim pristojno prevozno sredstvo, već moram da obitavam u nehumanim uslovima gradskog saobraćaja dobar deo svog života.

Suočavam se sa nemogućnošću da uspostavim otvorenu i prirodnu komunikaciju sa komšijama, jer je bliskost davno izletela kroz tapacirane prozore, a i ulazi u zgradu su ionako razdvojeni.

Suočavam se sa nepristojnošću prolaznika, automobila i semafora.

Suočavam se sa preranim izlaskom sunca, i jutrom koje briše noćna prijateljstva.

Suočavam se sa potcenjivanjem svake vrste kreativnog i duhovitog prodora u svet svakodnevice.

Suočavam se sa praznim belim papirom ispred sebe, i razmišljam da li se moja umetnost odigrava u nemom dijalogu sa onostranošću.

Suočavam se sa nemim dijalogom sa onostranošću, čije nagoveštaje ne umem da dokučim i razumem.

Suočavam se sa nostalgijom, ali ne za prošlošću, već za sadašnjošću.

Suočavam se sa postojanjem televizora.

Suočavam se sa izazovima koji nisu toliko privlačni, koliko se brinem hoću li moći makar zamisliti bolji dan.

Suočavam se sa karnevalizacijom svakidašnjice, u svoj njenoj prepuštenosti, tuposti i umoru.

Suočavam se sa usamljenošću na trgu koji vrvi od ljudi.

Suočavam se sa prepunim rafovima supermarketa, i unutrašnjostima prepunim tuge.

Suočavam se sa teškim betonom, onim oko sebe, ali i u sebi.

Suočavam se sa nežnošću koju gubim, poput nestalnih ptica.

Suočavam se sa bradonjom koji me svakog jutra preko pogleda, nesvestan.

Suočavam se sa uglađenom gospođom koja me ni ne pogleda, nesvesna.

Suočavam se sa srušenim kućama i onima koji su u njima živeli, a koji su nekada bili i moj dom.

Suočavam se sa novoizgrađenim stanovima koji nikada neće biti nečiji dom.

Moje suočavanje je sloboda, nezavisnost i usmerenost iznutra. Stvaralačka snaga, sopstveno stvaranje dobra i zla, čin žrtvovanja, posvećen dubokom posmatranju i traženju znanja o sebi i spoljašnjem svetu. Moje suočavanje je stanje krajnje intenzivne unutrašnje budnosti. Ne prihvatam da se osećam udobno u neudobnom svetu.

Jasna Rakićević