Samopouzdanje zlata vredi

Reči imaju veoma autosugestivno i sugestivno značenje u našem životu. Oduvek su nas iskusni ljudi upozoravali da treba voditi računa o tome šta se govori, a šta ne. Reči su snažni delovi naše ličnosti. Način na koji se izražavamo predstavlja nas svetu. Reči poseduju neku magičnu moć, baš kao i misli. Reči mame. Svaka reč koja dođe na naš um može delovati sugestivno, i isto tako može uticati na našu ličnost. Na psihu se najčešće deluje slanjem sugestivnih poruka putem medija, koji utiču na ego, oblikujući način razmišljanja. Možda se to ne primećuje odmah, ali vremenom se, malo po malo, nesvesno menjaju stvari u nama. Ako se na nekog deluje putem medija i usađuje da je agresija prihvatljiv način ponašanja, na primer da deca igraju igrice pune nasilja i ratovanja, to dete, tj. pojedinac će vremenom (njegov ego) početi da popušta i prihvata taj obrazac ponašanja. Taj obrazac ponašanja postaje postaje svakodnevnica, koja obično pojedincu biva servirana od strane i pritisaka drugih ljudi i sredine. Tad obično prava misao bude blokirana, a želja neostvarena.

Ali, kako se boriti protiv toga?

Borba protiv sugestivnih poruka vrši se autosugestijom. Sve što želimo da postignemo, možemo postići veoma lako, od onog momenta kada u potpunosti budemo u to verovali, kada celo naše biće bude disalo u ritmu te ideje. I kada nas sustignu neke druge, manje lepe stvari, prepreke, pa pomislimo da rešenja nema nigde, bilo bi poželjno odmah menjati temu i razmišljanje o nečemu pozitivnom. Samopouzdanje je hrabrost, a hrabrost je majka.

A kako ćemo postići takav stepen samopouzdanja ili vere u nešto?

Vera u nešto će nam postati automatizam, kao što svaka stvar posle 21. dana postane navika, tako i ova “stvar” može dostići taj nivo. To se obično dešava kada naša podsvest to prihvatiti kao činjenicu. Znate ono kada kažete “ja ne govorim napamet, to su činjenice”. E pa onda, neka činjenice postanu i pozitivne misli. Ugradnjom (slušanjem i prihvatanjem) dovoljnog broja pozitivnih sugestija u našu podsvest, konstantnim ponavljanjem dobrih stvari, mi stvaramo sunčan dan za sebe.

Ovu pozitivnu afirmaciju poželjno je ponavljati svaki dan, dok ona ne postane deo našeg svakodnevnog života: Sve sam bolja, bolja i bolja, i svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem. Osoba može i sama sastaviti svoju pozitivnu afirmaciju, onakvu kakva godi njenom karakteru, mentalitetu i, uopšte, sklopu ličnosti.

Mnoge knjige govore o značaju ponavljanja. Biti uporan ne zna svako, ali zato može da nauči svakako. Većina polaznika na kurseve pozitivnih misli uglavnom ne shvata koncept ponavljanja. Ne shvataju da se iz tog ponavljanja preko noći ne postižu značajni, ili bilo kakvi rezultati. Zbog toga se i zove ponavljanje. Da se radi više puta dnevno, sa pogledom na pozitivnu vibraciju. I mnogim ljudima nije jasno zbog čega je to ponavljanje efikasno, i kako ustvari deluje.

To mi pitanje postavljaju često: “Zašto Zakon privlačnosti ne radi?” Zakon nije motor da bi radio, ali i jeste, zapravo, jer Zakon Privlačenja je činjenica, i on postoji. Ono što je mnogima nepoznato jeste da su te fraze, koje ljudi sebi ponavljaju, neodređene i opšte.

Svakog dana u svakom pogledu napredujem?

To je preopširno, preopšte, a na kraju i totalno neodređeno. Mi u tom slučaju određujemo pojedinosti, u kom pogledu, i u čemu sve više želimo da napredujemo, i postajemo sve bolji. Ako hoćemo da napredujemo u školi, kažemo “želim da budem sve bolji iz matematike, i da imam sve petice iz tog predmeta”. Konkretizacija želje je već pola ostvarene želje. To je pogonsko gorivo za pokret. Koračanjem napred, izlazimo iz sopstvene komforne zone, jer samo uporne sreća služi. Ono što mi zovemo srećom, nagrada je za upornost.

Ana Berbakov