Snovi

Ne mogu izdati svoje snove, oni su satkani od mojih emocija. Oni su duboko u meni, plove prostranstvima mog uma. Žive u beskrajnom prostoru mene. Oni lete do zvezda i plešu sa mesecom. Moji snovi nastanjuju drveće i šire se sa mirisom cveća. Moji snovi sam ja i moj život. Ne mogu ih izdati... Ne mogu ih ograničiti stvarnošću. Oni su napravljeni od slobode moje mašte i mojih lepršavih želja. Oni su čisti, neiskvareni snovi devojčice što živi u meni. Ne mogu ih izdati... I neću. Neću da ih zarobim u zamku svakodnevnice. Moji snovi su čudo prirode... Kako da ih izdam? Ne mogu... Moram da ih poštujem. Oni pišu pesme za mene. Oh, ti glupi čoveče, ti to ne razumeš. Vidiš, sad ti moje oko namiguje a to je znak... Voli me... Voli me srcem, ne praznim rečima. Pridruži mi se u mojim snovima. Nemoj ih terati od sebe... I ne pokušavaj da ih oteraš od mene. Ne uvlači me više u svoje olujne nemire... Opet ti pružam ruku, uhvati je i pođi sa mnom. Pođi sa mnom u moje snove. Ne traži od mene da imam mere u bilo čemu... Za mene nema mere, spontano radim sve. Nauči da ćutiš, da me gledaš i da mi pogledom kažeš sve. Blago je duboko skriveno, možeš ga naći samo u tišini onih što ćute. Ja sada ćutim. Ćutim i sanjam. I zovem te u svoju tišinu... Voli me... I oteraj senku usamljenosti od sebe, od mene. Ja sam vatra... I gorim... Grejem i palim. Po zasluzi... Verujem da svako dobija ono što zasluži... Šta si ti zaslužio? Poznaješ li me? Možda me nikada nisi video... Zbunjuju li te moje reči sad? Slušaš li svoja čula ili samo pretpostavljaš šta je istina? Možda samo sanjaš? Priznaj... Sanjaš i ti?

Zašto zaboravljaš moć ljubavi? Ljubav je najjača i najmoćnija sila u univerzumu. Ljubav pokreće sve.Ljubav menja svet. Sada neka pokrene tebe. Neka ja budem razlog da se ti promeniš. Neka ja budem povod. Usudi se da osećaš. Usudi se da sanjaš. Usudi se da se menjaš.

Ne znam za tebe, ne mogu da garantujem ali ja želim da igram igru ljubavi, života i želim da sanjam.

Zorica Zoja Mladenović