Šta je realnost?

Sve što nam govore prirodne nauke praktično je uklapanje onoga što uočavamo i matematičkog opisa na osnovu koga možemo predvideti šta će se dogoditi ako se određeni događaj ponovi. Drugim rečima, matiš mora da se slaže s merenjima. Ali šta ako su merenja uvrnuta? Jednostavno, i matiš će takav biti…

Teorija je ono što daje opis sveta. U poslednjih sto godina bilo je različitih teorija koja su pokušavale da se izbore sa onim što nam kaže kvantna mehanika, teorija relativiteta, modeli nastanka svemira… Ovde ćemo ponešto reći o najnovijoj teoriji Centra za istraživanje kvantne gravitacije iz Los Anđelesa. Na jutjubu predstavljena je veoma gledljivim filmom naslovljenim sa What is Reality?

Mnogi naučnici se slažu da je u osnovi sveta informacija, ali šta to znači? Informacija je značenje dato simbolima, jezik ili kod to omogućavaju. Zapamtimo da geometrijski simboli mogu predstavljati sami sebe (a i nešto drugo). Informacija omogućava značenje, ali i to moramo definisati. Značenje je poređenje – nečega u odnosu na nešto. Što će reći, značenje je subjektivno. Da bi informacija dobila značenje mora biti izmerena ili opažena od strane svesti.

Navikli smo da gledamo kako prošlost utiče na budućnost, ali šta ako i budućnost utiče na prošlost? Ako tome dodamo da budućnost nije konačno određena (što ova teorija govori, ali to je diskutabilno), dobijamo samo jedno logično rešenje – ni prošlost nije određena. Da li to objašnjava različita viđenja istorije, i znači li to da i dva oprečna mogu biti tačna (recimo četnici DM su bili antifašisti i sluge okupatora)?! Ili su možda jedno od ta dva samo zato što smo na takvoj liniji događanja…

Dakle, šta je stvarnost? Možda neuronska mreža koja se prostire na obe strane u vremenu – u prošlost i u budućnost. Teorija tvrdi da je ova mreža sama sebi kreator! To da budućnost nije „zapisana u kamenu“ teorija pozajmljuje iz čuvene Kopenhaške interpretacije kvantne mehanike, po kojoj realnost ne postoji dok nije opažena. Ali, ko je opažava?! To je problem koji ova interpretacija nije mogla da reši.

Vreme i prostor nisu glatki, izdeljeni su na najmanje jedinice (Plankove mere). Postoje osnovni činioci, ali koji su? Famozni CERN je uočio kako sve te čestice manje od atoma samo menjaju oblik od jedne do druge, a svi ti oblici se mogu ispratiti do osnovne strukture osmodimenzionog kristala. Osmo… šta!?

Teško je to sebi predstaviti. Svaku višu dimenziju dobijamo povlačenjem normale na poznate nam objekte. Nešto četvorodimenziono možda bismo mogli sebi predočiti, ali u osam dimenzija možemo samo matematički. Matematika nam kaže da se osmodimenziona struktura projektuje na dve četvorodimenzione, nejednakih veličina. Odnos tih struktura je upravo čuveni zlatni presek. Tek ove strukture se projektuju na trodimenzionalne tetrahedrone (onaj tetrapak u kojem se pakovao jogurt je jedan od njih), od kojih je sačinjena poznata nam realnost.

Zlatni presek utkan je u geometriju prirode. Pojavljuje se na mnogim mestima, recimo kod školjki beskičmenjaka (nautilus) ili kod Leonarda (Vitruvijanski čovek), takođe kod Mikelanđela, Rafaela, možda i kod Donatela (da imamo sve nindža-kornjače). Međutim, zlatni presek se javlja i u teoriji crnih rupa, takođe u matematici kvantne fizike. Ako dodamo tome i ovu projekciju iz koje proizilaze subatomske čestice po kojima se CERN proslavio, možemo li zaključiti da je Bog matematičar? Ili možda da Bog jeste matematika…

Rekosmo da geometrijski simboli mogu predstavljati sami sebe, takođe i nešto drugo. Tetrahedron tako stoji sam za sebe, takođe predstavlja i osnovne blokove od kojih je sastavljena priroda. Nešto slično pokušalo se objasniti teorijom struna, no onda je zapelo…

Geometrijski oblici nam daju jezik, ali takođe i izvesnu slobodu. Jezikom se mogu izreći različite stvari. Tako dolazimo do čuvenog problema slobodne volje, o kojem ćemo čitati u sledećem broju Zagora te-neja (pardon, u mom sledećem tekstu za portal Konkretno). Takva sloboda tumačenja jezika zavisi od slučajnosti, no ona ne radi baš dobro sa kodom. I nema dokaza za neku fundamentalnu slučajnost u prirodi…

Ko uopšte čita ovaj kod prirode? Univerzalna svest bi mogla biti rešenje, ali ne zvuči li to isuviše New Age… Ili smo možda svi simulacija na računaru koji radi u nekoj drugoj realnosti. No, nije li onda i taj računar opet neka simulacija?!?

Ivan Vukadinović