Uslovi (ni)su bitni

Tenis. Dva igrača. Dva reketa. Jedna lopta. Jedan teren. Mnogo različitih podloga.

„Uslovi su za svakog isti“ – imaju običaj da kažu igrači. Ali, da li je zaista tako?

Pre bi se moglo reći da su pravila za sve ista. Uslovi - ne baš. Trava, beton, miks gume i betona (rebound ace), šljaka (crvena i zelena) samo su neke od podloga na kojima se, jedan od tri „bela sporta“, igra. Pa čak se i svaka od podloga razlikuje od turnira do turnira na kom se igra. Tu je i sunce, kiša, vetar, suvo i vlažno vreme, dnevni i večernji termini. Sve su to faktori koji, i te kako, pomažu ili odmažu, a neretko i odrede pobednika.

Krenimo redom – podloga:

Trava, najbrža podloga na kojoj se tenis igra. Kod mnogih omražena. Razlog? Pa jednostavno. Retki su turniri na istoj, samim tim priprema je kraća, mnogi igrači je ili preskaču ili otaljavaju. Podloga, sama po sebi, favorizuje „slajz specijaliste“, servere i precizne voleje. Mada, tu su se stvari promenile. Odavno su prošla vremena kada su se u završnici turnira na travi, sa akcentom na Vimbldon, nalazili igrači koji imaju izraženu servis – volej igru. U prilog tome govori i činjenica da se oko osnovne linije travnatih terena više ne nalazi trava, već – zemlja.

Šljaka, najsporija, fizički najzahtevnija podloga na kojoj se tenis igra. Omiljena za tenisere iz Južne Amerike, Španije i one koji su dobar deo juniorske karijere proveli na terenima od tucane cigle. Idealna za „zapadni hvat“. Duge razmene, uklizavanja, puno spina – nešto je što svaki „šljakaš“ mora/treba da zna. Sama podloga je najbezbolnija za kolena, ali dužina trajanja mečeva na istoj, svakako, nije nešto što će rasteretiti tetive i zglobove.

Beton, za „servere“ najpoželjniji. Poeni kratki, udarci oštri, ravni. Mnogo turnira, pogotovo na severnom delu američkog kontinenta, te i ne čudi što igrači sa tog podneblja tu beleže najbolje, ako ne i jedine, rezultate vredne pomena. Ne pruža mogućnost proklizavanja kao na šljaci, mada su pojedini igrači i to uspeli donekle da savladaju i okrenu u svoju korist.

Rebound ace, podloga koja sadrži prednosti betona i gume. Dovoljno meka da je opterećenje za kolena manje nego na betonu, dovoljno tvrda da „specijalisti“ za istu izvuku maksimum snage, ravnog udarca, preciznost voleja. Izuzetno popularna, i za igrače, i za organizatore takmičenja. 

Vremenske (ne)pogode:

Sunce isušuje podlogu, ubrzava lopte, iscrpljuje igrača. Lopta bolje „prima“ spin, više „leti“. Prednost imaju igrači čija se igra bazira na dugim razmenama, fizičkoj spremi, jakim ručnim zglobovima. Samim tim, dužina mečeva na dva dobijena seta vremenski često premašuje trajanje istog na tri. 

Kiša umrtvljuje, ne samo igrače, već i loptu. Potrebna je veća snaga. Lopte natopljene, „teške“. Nakvašen teren (katkad i blatnjav), opasan za kolena i zglobove. Mogućnost klizanja na šljaci svedena na minimum. Odskok lopte još nepravilniji.

Vetar neugodan. Od izutne važnosti u kom pravcu duva. Ako je u ledja, treba prilagoditi igru ravnim udarcima, manjoj snazi. Nasuprot tome, ukoliko je u stomak, ima prostora za jače udarce, više rotacije, kako spin, tako i slajz. Usporiće kretanje lopte, neretko i promeniti putanju iste. 

Termini:

Dnevni, večernji  – iako naizgled nebitno, velika je razlika igrati bilo koji sport, a pogotovo tenis, u dnevnim ili večernjim časovima. Od svetlosti, preko temperature, vlažnosti vazduha. Igrači koji koriste sočiva, svakako, preferiraju igranje pod dnevnom svetlošću. Jasnije vide loptu, samim tim imaju i bolju percepciju situacije na terenu. Noću, temperature su uglavnom niže, potrebno je detaljnije zagrevanje mišića, telo se brže hladi. Vlažnost vazduha može uticati na subjektivni osećaj stanja tela igrača. Kako pozitivno, tako i negativno.

Sve su ovo elementi koji utiču na psihofizičko stanje igrača, pre i za vreme meča. Možda ne utiču direktno na rezultat, bez kvaliteta se teško može postići isti, ali odavno je i van igre prisutna „igra“.

Milan Sarovski