Zdravica

Jedan od najinteresantnijih fenomena palanačkog mentaliteta u Srbiji je taj otvoren, dezavuišući prezir prema fizičkoj indisponiranosti. Praktično, posle seksualne aktivnosti i zdravog samopoštovanja, pogotovo kod žena, nema veće sramote od bolesti. Poslednjih godina, slične momente zapažamo i u holivudskoj propagandi u vidu samopomoći, zdrave ishrane, forsiranja fitnesa i drugih varijanti mamipara u službi mantre “telo je moj hram”. Otkud ta potreba da se toliko naglašava nešto što se sasvim podrazumeva, što bi trebalo da bude nesvesna, automatska radnja? Gladan si, jedi. Boli te želudac, ostavi tu namirnicu. Slab si, počni da vežbaš. Ne osećaš se dobro, idi na kontrolu. Zašto se od toga pravi kultura? Ko uopšte predstavlja ciljnu grupu za takvu vrstu propaganda i otkud takav uspeh te industrije? Holivud i Srbija imaju jednu suštinsku zajedničku karakteristiku: palanački mentalitet. Potpuno je svejedno da li je snaša stavila najrealnije silicone, uzela najpresižniju diplomu ili umesila najbolju rozenku. Cilj je da ono što se podrazumeva bude standard kvaliteta. Rezultat im je jednak uspehu, jer ga svako može dostići. Problem je u tome što kod njih ne postoji opcija “neću”. Oni nemaju izbor u životu. Oni samo znaju za “mogu” ili “ne mogu”. Otkud to? Pa otud što nekvalitetna osoba nema šta da pruži osim bioloških funkcioja koje izražava u kontekstu mogućnosi koje su joj donele kvalitetne koje ona toliko prezire. Nauči slova da bi lupala gluposti po Internetu ubeđena da ne samo da nije reterdirana, nego je i u pravu. Završi fakultet za deduktivnu profesiju nesposobna da sastavi prostoproširenu rečenicu i ubija narod. Čita knjige koje ne razume i još pljuje pisca. Prdrazumeva se da u takvom društvu nema veće vrednosti od forme. Forma je upravo naglašavanje rezultata kao krajnjeg cilja. Nije bitno znaš li da radiš nešto, bitno je da komšija čuje da to radiš. Odobravanje okoline se stavlja kao jedan od preduslova za sreću. I to ne u smislu oportunističke radosti zbog aplauza, nego suštinsko odobravanje. Ne postoji nebitno, ali stepen bitnosti konkretne stvari te definiše. Koga to definiše isključivo odobravanje okoline, bez kritičkog odnosa prema svom reperu, koji je u ovom slučaju sasvim promenljiv? Šta će u takvoj sredini biti bitnije od zdravlja? I naravno da ne možeš nikome zameriti što tvrdi da je dobro biti zdrav. U tome i jeste suština. Ne nasesti na taj infantilan, a samim tim i bezobrazan izgovor za pokušaj spina. Sasvim je svejedno da li će odbiti snajku za u kuću što je premršava ili će se prećutno izrugivati kolegenici što ima dijabetes i gojazna je dok se na kraju ne otpusti. Da smo živi i zdravi, jer samo tome i vredimo. 

Dejana Savić