Zoja razmišlja

Moderno društvo je donelo i mnoge promene u našim stavovima i ponašanju. Kada procenjujem ljude, uvek se vodim jednom izrekom, „Ništa nije kao što izgleda”. I ništa nije kao što izgleda. Čovek sa najvećim osmehom krije najveću bol. Naše emocionalno stanje najviše utiče na naše ponašanje, izbore i odluke koje donosimo. Svi mi se razlikujemo po svojim iskustvima i temperamentu, pa su i naše odluke i dela emocionalno različite. Ego je kod svakoga od nas drugačije razvijen i ima sasvim različite kontakte sa stvarnošću. Moja stvarnost i moja istina nisu i vaši. Svi mi pokušavamo da dođemo do neke realne stvarnosti i stvarne realnosti. No, opet je tu bitna naša emotivnost i naše psihičko stanje. Svako od nas reaguje drugačije, u zavisnosti od svog intelekta, emotivnosti i svoje realnosti.

Ništa vam ja sada ne mogu jednostavno objasniti. Pokušaću jednim plastičnim i jednostavnim primerom. Primer jedan: „Jaoooooooo... Boli me glava!” „Jaoo... Jadan ti... Pa kako ti je? Što ne popiješ nešto? Lezi da spavaš. Pa šta ćeš sad? Mnogo mi je žao… Evo sad i mene boli... Bolje da mi nisi reko... Sad se sekiram i zbog tebe i zbog sebe. Šta sad ja da radim? Sad mene boli glava... Imaš nešto za glavobolju? Daj da popijemo i ti i ja, pa da legnemo da spavamo. Joj... Bla, bla...!” Primer dva: „Jaoooooooo... Boli me glava!” „Tebe stalno boli glava! Samo kukaš i žališ se... I ne samo glava... Uvek te nešto boli i samo se žališ i kukaš... Kad ideš bez kape po vetru, a lepo sam ti govorila... Uzmi nešto popij i ne kukaj više. Lezi da spavaš. Bla, bla...” Primer tri: „Jaoooooooo... Boli me glava!” „Evo ti tableta, popij i lezi da spavaš! Idem sad, ali pozvaću kasnije da vidim kako si.” Ko je sada ovde bio sebičan, a ko kolegijalan? Teško je to reći... Svako je na svoj način, u skladu sa svojom emotivnošću, pokazao zabrinutost i ponudio lek.

Svako naše ponašanje je tesno vezano sa našim emocionalnim ponašanjem, tj. našim emocionalnim iskustvima. Mogu ja nekome izgledati kao širokogrudna osoba, a nekome kao sebična. Neko moje ponašanje će nekome biti krajnje pristojno i prihvatljivo a nekom drugom, pak, užasno sebično. Sve zavisi od našeg ugla gledanja, tj. od naših emocionalnih iskustava. U životu sam naučila, ništa nije onako kako izgleda. Vreme je uvek tu da mi pokaže pravu istinu. Pitanje je koliko smo mi spremni da prihvatimo neku drugu istinu, a ne onu koju smo mi u startu zacrtali kao našu i jedinu istinu. I jednostavno rečeno ovako: Može neko izgledati kao vrlo kolegijalna osoba, biti uvek na izvol’te i na usluzi, ali je ustvari to vrlo slobodna osoba, sa viškom slobodnog vremena. Neko ko je uvek tu na izvol’te, ali možda ga vode neki sebični, samo njemu znani razlozi. Zatim, može neko izgledati kao manje dostupan vama ali, sa druge strane, u svom pretrpanom rasporedu, on nađe vremena da vas upita kako ste i da vam uputi neku lep reč, koja vam ulepša taj dan. Da li je onaj prvi bolji, pošteniji i kolegijalniji? Meni nije. Nije sve crno i belo, u životu ima najviše sivih nijansi.

Zorica Zoja Mladenović