Brojevi

Vladimir i Dijana su bili mirni kao bubice u kutku u kom su igrali karte. Ja sam sedela za stolom i pregledala kontrolne zadatke mojih učenika. Ne znam kako su došli do teme beskonačnosti, ali odjednom je nastala pometnja.

“Beskonačno je broj.”, rekao je Vladimir.

“Nije broj.”, samouvereno je odgovorila Dijana.

“Jeste broj.”

“Nije broj! Brojevi se grade od cifara od nula do devet, a beskonačno nema te cifre. Ja idem u školu i znam bolje nego ti.”

“Ali jeste broj.”

“Nije!”

“Jeste!”

“Mama, da li je beskonačno broj?”, pitala me je Dijana.

Pomislih, da li će se ikada desiti da mi deca postave pitanje na koje znam odgovor. Pobogu, ja sam istoričar. Odakle ja znam matematiku. Srećom, postoji Vikipedija. Rekla sam deci da moram da guglam. 

“Beskonačno se tretira kao broj, ali je drugačija vrsta broja od realnih i prirodnih brojeva.”, rekla sam, pokušavajući uprošćeno da prepričam tekst sa Vikipedije koji ni sama nisam najbolje razumela.

“Eto ti!”, pobednički je uzviknuo Vladimir.

“Eto tebi! Vidiš da nije broj!”

“Mama je upravo pročitala da jeste broj.”

“Nije, drugačiji je od pravih brojeva.”

“Ali jeste broj.”

“E, pa, meni nije broj!”

Deca su u stanju samouvereno da raspravljaju o kompleksnim filozofskim temama bez ikakvog predznanja o njima, ali uvek sa zaključcima koji bi bili zanimljivi i doktorima nauka, a sve vođeno ciljem da pobede u debati. 

“Mama, šta ti misliš, ko je u pravu?”, pitala je Dijana.

“Ne mislim ništa, rekla sam vam šta piše na Vikipediji, pa vi tumačite kako hoćete.”

Nisam imala previše strpljenja, jer sam pokušavala da se koncentrišem na zadatke.

“A šta ti misliš?”

“Mislim da jeste broj”, rekla sam stidljivo, unapred se plašeći Dijanine reakcije.

“Ali nije pravi broj!”, viknula je.

“Moguće, stvarno ne znam.”, rekla sam tiho.

“Moja vaspitačica je rekla da jeste broj.”, rekao je Vladimir.

“Vidiš da mama ne zna da li je broj, možda vaspitačica greši.”

“Mama je rekla da jeste broj!”

“Ali nije pravi!”

“Deco, molim vas, zaista nije važno da li je pravi ili nije pravi, tretira se kao broj.”

“Šta znači “tretira se kao”?”, pitala je Dijana.

“Smatra se brojem.”, odgovorila sam.

“Šta to znači?”, opet Dijanino pitanje.

“Ne znam! Ja sam istoričar! U istoriji ne postoji beskonačno. Ako se nešto smatra brojem, onda je valjda broj.”

“Zašto onda nisu napisali “beskonačno je broj”?”

“Ne znam! Zato što je drugačija vrsta broja.”

“Koje vrste brojeva postoje?”

“Dijana, molim te, zaustavi se. Ne znam. Ja sam istoričar.”

“I u istoriji postoje brojevi.”, rekla je razočarano. 

Autor Milica Sniva