Predivno jutro, sasvim običan dan i pucanj u...

Topli, prijatni zraci jutra, koje se u neobično vreme budilo, prijatno su se slivali niz Viktorovo lice. Bili su  snažni i prijatni, ničim ne  narušavajući san. Prijatno se vrpoljio, udišući miris koji je dolazio sa zracima, nozdrve su u taktu igrale, oči se budile, a niz lice se slivala sigurnost.

...budeći se, oblačio se, pio onu poznatu jutarnju kafu, bez uobičajene rutine, stojeći, žmurio i uživao u  svetlosti jutra. Nije želeo ni trenutak božjeg jutra da propusti. U glavi je  imao samo plan, da se izgubi sa asfalta, zakorači u svoju tišinu i plovi. Bilo je predivno jutro, ono koje se nikako ne  sme  baciti niz  vetar, ono jutro koje čini životnu radost. Jutro rađanja, koje se pamti u  času sna.

Sasvim običan, lep i prijatan dan, nikuda gužva oko njega, dok je u  bašti bara ispijao drugu kafu. Sasvim običan dan koji bi  u  nizu  trebao živeti, uvek, ali ti dani su  nestali u plamenu izgubljenih godina. Sasvim običan  dan i prijatna muzika, ona koja bi uvek trebala da se razliva, ali  nije, jer njeni zvuci nestali su u... Nije želeo da kvari  san predivnog jutra koje se prelivalo u sasvim običan dan, gradacijom, od ushićenja do običnosti rutine.

Niko mu nije rekao da je spavao, ili možda odmarao oči u živopisnim slikama koje su  se nizale. Nije bilo veče, još se sunce videlo na horizontu levo od  njega, a on potpuno budan, ustao je, smirenim pokretima, bez  žurbe, zauzimajući stav i krenuo je. Oprostio se od sasvim običnog dana.

 Jedna senka je stajala iza stepeništa zgrade u M. Ulici osluškujući svaki korak, jer svetla nije bilo, pa se po zvuku koraka morao razlikovati svaki namernik ili slučajno zalutali.

 "Mora da je blizu  ponoć.", pomisli senka, kojoj se nije naziralo lice, pomisli da u  ovoj noći neće okončati započeto...ali tresak vrata i oštri koraci bili su znak da,...

 Hitro iskoči, uperi  cev u priliku koja je koji trenutak pre ušla, razvuče se širok osmeh, ili možda sladostrasna moć. Začu se i jecaj, pa  jecaji spremni da se preliju u kukanje ili moljakanje. Začu se i  zvuk vode koja se sa strahom slivala i prala klecava kolena, bummmmmmmm.....

Senka se izgubi niz mračnu ulicu, najpre brzo, a već posle stotinak metara.... Neka senka lagano je hodala kao u šetnji rutine. Bilo je prelepo jutro, sasvim običan dan, mislio je, logičan kraj je da...