Bicikl

U malom, pograničnom mestu, živelo je oko hiljadu ljudi. Njihov život se odvijao oko obrade imanja koje su posedovali i hranjenja stoke i živine koju su kasnije prodavali u obližnjem gradiću, sa druge strane granice. Pošto su, mahom, svi bili starosedeoci, nisu morali da koriste pasoš za prelazak, već su, uz ličnu kartu i potvrdu da su meštani, mogli da prelaze stalno preko granice. No,kretanje im je bilo ograničeno do tog gradića, za dalje su snosili ličnu odgovornost.

U tom gradiću je postojala i pijaca sa raznom robom, neka vrsta buvlje pijace, tako da se tu moglo svašta kupiti što su smeli preneti nazad. Ipak, na granici su morali biti pregledani, da ne bi bilo preneto nešto što podleže carini. Jedan stanovnik je svaki dan prelazio granicu na svom starom biciklu, ponekad i par puta dnevno, vraćajući se bez ičega. Sa carinicima je uvek bio spreman na razgovor i šalu, ali na pitanja zašto se vozika bez razloga, nije im davao odgovor. Posle dugo godina, jedan od carinika, koji je za par dana trebao da ode u penziju i koji je bio veliki prijatelj sa tim čovekom, pozvao ga je da odu negde na piće i proslave njegovu penziju. Otišli su u jednu kafanu u mestu odakle je taj čovek, seli i razgovarali.

-Ajd, uzdravlju poživeo i uživao u toj penziji!-reče meštanin.

-Živ ti meni bio!-odgovori carinik.

-Nego, mogao bi i ti i taj bicikl da odmorite. Koliko si već dugo na njemu? Vreme ti je da izduvaš te gume i uživaš u starosti.

-Znam, rešio sam, dosta je bilo. Ovo malo godina ću da uživam…imam unuke sa kojima ću provoditi više vremena.

-Nego, znaš, jako me kopka, veliki smo prijatelji...mogao bi da mi kažeš konačno pravu istinu o toj vožnji biciklom, u čemu je caka? Kunem ti se da neću nikom reći.-reče carinik.

 -Znaš, reći ću ti, nemoj samo da prodaš naše prijateljstvo zbog toga.-reče meštanin

-Obećavam neću…budi siguran.

-Vidiš, vama je odgovor bio stalno pred nosem, ali niko od vas nije obraćao pažnju. Ja sam svaki dan odlazio odavde sa starim, raspadnutim biciklom, preko sam nabavljao nove i posle smo ih prodavali ovde i u obližnjim mestima.Na takav način sam svoju porodicu obezbeđivao sa svim, a nisam morao da kopam, ili se borim sa stokom. Sad znaš pravu istinu…jedino mi je žao što nisam smeo tebi to da kažem, oprosti mi zbog toga.-reče meštanin. Carinik ga je gledao, zapanjen tom pričom i posle kraćeg vremena, počeo da se smeje, skoro se zacenivši od smeha.

-Pa, čoveče, ti si genije! Ovako nešto nisam očekivao! Svaka ti čast! Ne boj se, ovo neće nikad niko čuti iz mojih usta.Tvoje prijateljstvo mi je ipak draže od švercovanih bicikala. Nastavili su dalje da slave, pričajući druge priče.