Kopaonik

Postoji mesto u Srbiji gde u toku jednog dana možete da jedete mladu jagnjetinu, trešnje ili sveže ohlađeno grožđe u prirodnom ledu. A dolaskom zime na tom istom mestu možete da pokažete svoje umeće u skijanju, pravljenju Sneška Belića ili možda u nezaboravnom provodu. Ako ne verujete dovoljno je samo da se uputite ka – Kopaoniku!

Ako volite planinu svejedno vam je kada ćete da krenete.  Jer, u svako vreme Kopaonik će svojom lepotom da nagradi vaš trud. Bilo da ste ljubitelj snega i zimskh sportova ili volite duge šetnje u prirodi, ili pored odmora želite i dobar noćni provod, ovo je mesto za vas. Ovo je raj i za one koji uživaju u mladoj jagnjetini, čuvenom kajmaku ili siru, kao i za one koji više vole nešto zdraviju hranu ili čajeve pripremljene od mnogobrojnog lekovitog bilja koje je planina iznedrila. Zaista, za svakog po nešto, a za nekoga sve!    

Planinski masiv Kopanika prostire se na površini od 2 758 kvadratnih kilometara. Oivičen je rekama Lab, Sitnica, Topolica, Rasina, Jošanica i Ibar. Planinski masiv Kopaonika je sastavljane uglavnom od granita, serpentita i peridotita uz male primese krečnjaka. Prosečna nadmorska visina je 1200 metara, a najviši vrh je nadaleko poznat Pančićev vrh sa 2017 metara. Iako nije najviši u Srbiji, možda je dominantan jer mu posebnu draž daju površina koju zauzima. Ceo planinski masiv je dugačak 75 a širok 40 kilometara. Kopaonička površ, ravni deo planine zauzima najveći deo ovog masiva. Sneg planinu prekrije vrlo rano i ima ga od novembra do sredine aprila. Topi se polako i dugo a neretko se dešava da ga ima i u maju. Kopaonik obiluje mnogobrojnim potocima i rečicama, i ako šetate po planini leti nikako ne propstite priliku da na trenutak opet  budete dete i veselo „gacate“ po nekom od njih. Postoji ideja da se na jednoj od reka, Samokovki, napravi brana i podigne veštačko jezero koje bi ulepšalo planinu. Da li bi novo jezero poremetilo eko ravnotežu planine je pitanje na koji bi odgovor trebalo da daju stručnjaci, i to pre nego što kako kod nas obično biva, sve bude gotovo. A možda i nema potrebe za tim, jer Kopaonik ima svoje prirodno jezero. Zove se Semeteško i do njega vode brojne staze. A da bi vodena slika o Kopaoniku bila potpuna nedostaje nam još jedan detalj. Sa gejzirom koji izbacuje vodu do visine od 10 metara ona je potpuna. Mnoga mesta su svoje ime dobila po vodi,  Marine vode ili Krčmar su neke od njih. A kad smo kod vode, ne smemo a da ne spomenemo trud ovekovečen u Mijatovića jazu. Da bi u svoje selo doveo vodu Božo Mijatović je sam iskopao kilometarski kanal. Na pojedinim mestima čak u ležećem položaju! Prolazi kroz šumu, usecan je u steni, preko livada vodi do sela Brvenik. Mnogi turisti ga obilaze i zaista se sa razlogom dive trudu jednog čoveka. Ako obilju vode dodate i geomorfološki sastav stena jedino što možete da izvedete kao zaključak su termomineralne vode. I zaista, Kopaonik ih ima. Najpozanitije banje su Lukovska i Kuršumlijska, a u neposrednoj blizini je i Jošanička.

Kopaonik je svoje ime dobio po kopanju, vađenju rude olova i cinka iz rudnika koji su se nalazili na planini. Istorijski je poznat rudnik Zvečan koji se nalazio na obroncima planine. Zahvaljujući i ovome, Kopaonik se našao u središtu srpske srednjevekovne države. Nedaleko se nalaze ostaci srednjevekovnih gradova Maglič, Koznik i Zvečan, a tu su i centri duhovnosti Studenica, Gradac i Pavlica. Manastir Gradac je zadužbina Jelene Anžujske i relativno je skoro obnovljen. U njemu je postojala i srednjevekovna škola za siromašnije devojčice koje roditelji nisu mogli (ili hteli) da školuju. I kao da je njegova ktitorka mogla da zaviri u budućnost jer, danas je ovo ženski manastir u kojem sve monahinje imaju završene fakultete, a nekoliko njih i zvanje magistra. Ako krenete na Kopaonik u vreme kada cveta jorgovan, onda uz Ibar pored kojeg vas vodi put, pogledajte mnogobrojne sadnice jorgovana. Posađeni da svojim cvetom i mirisom dočekaju francusku princezu, danas su lepo svedočanostvo jedne kraljevske ljubavi. Nikako ne propustite priliku da obiđete i Nebeske stolice, mesto gde se nalaze ostaci crkve iz osmog veka, a odakle se pruža neverovatan pogled. Ako volite istoriju onda vam ova planina nudi uživanje dok obilazite neki od ovih gradova ili manastira.

Ako ste ljubitelj pešačenja i uživate u šetnji Kopaonik ima nešto i za vas. Planina obiluje raznim uređenim stazama dok ima i onih koje tek čekaju da ih ljubitelji otkriju. Kao jedna od najlepših u Evropi ona koja vodi do Metođa prosto vas mami da zakoračite na nju. Kroz šumu, pored mnogobrojnih izvora i jednog gejzira ona vas vodi na mesto gde je kako predanje govori boravio Sv. Metodije. I zaista kada posle par kilometara stignete na to mesto, kao nagradu ćete da dobijete neverovatan mir i spokoj.

Ali, Kopaonik je prvenstveno zimsko odmaralište i kao takvo najviše privlači ljubitelje zimskih sportova. Planina je blago zatalasana, odlična za početnike i za one koji vole nešto laganiju vožnju. Ako želite da osetite adrenalin i volite brzinu i za vas postoje staze. Sasvim je nevažno da li vozite snoubord, skijate, sankate, ili sa decom pravite Sneška Belića, ovde imate mogućnost za sve to. Jer, sneg se na Kopaoniku zadržava nekih 160 dana, a ako ovome dodate 200 sunčanih dana shvatićete da je idealan. Ukupna dužina staza je 60 kilometara (40 za alpsko i 20 za nordijsko skijanje), a do njihovih vrhova će vas odvesti jedna od 24 žičare. Ona najsavremenija među njima, sa 6 mesta, vas vodi putem Karaman Grebena, jedne od najpopularnijih ski staza. Kada vas dovede do samog vrha trenutak je da pokažete svoje umeće. Ako ste ljubitelj sporije vožnje na nešto ravnijem terenu izaberite njenu desnu stranu, a ako ste adrenalinski zavisnik strmiju, levu. Ona jeste kraća, ali vam zato pruža mogućnost da pokažete sve svoje umeće kako onima koji skijaju tako i onima koji vas gledaju sa žičare. A ako želite da iskoristite svaki trenutak, onda možete da uživate u ovoj lepotici i noću. Staza „Malo jezero“ je osvetljena do 22 sata, jeste nešto kraća, ali ipak sasvim dovoljna da se pred spavanje spustite još jedanput.

I ako posle svega niste umorni, onda ne oklevajte! U mnoštvu  restorana i klubova sasvim sigurno možete dobro da se provedete. Osim svega navedenog, Kopaonik je poznat i po dobroj hrani i provodu. Restorani koji služe domaće specijalitete su vrlo posećeni, a čak i najtvrđi zagovornici zdrave ishrane teško da mogu da odole jelima koja plene izgledom, mirisom i naravno ukusom! Ovde je jagnje u svakom smislu omiljena životinja i sasvim sigurno zaboravićete na sentimentalnost kada se pojavi na vašem stolu. Uz dobro župsko vino sa padina planine, ne razmišljajte previše, već se prepustite gastronomskom uživanju. A za one mlađe ovde postoje odlični klubovi, u kojima se ostaje do ranih jutarnjih sati.

U sezoni ovde je kao u košnici. Kopaonik, odnosno zimovanje na njemu, je vremenom postalo za neke i mesto gde bi trebalo da budu viđeni, makar i ne stali na skije.  Između ostalog i to je jedna od stvari koje su uticale na formiranje cena. Često se čuju komentari kako su cene nekih usluga previsoke i da je zimovanje na Alpima (sa bilo koje strane) jetinije. To delimično i jeste tačno, ali ako i razmišljate o tome samo se vratite na početak teksta. I videćete da se ipak isplati, jer Kopaonik vam nudi više od samog skijanja. Kada god da dođete, bilo da samo šetate i berete lekovito bilje, ili udišete punim plućima vazduh koji je lekovitiji od primorskog, ili se zimi ne odvajate od svojih skija, nećete se pokajati. 

Nebojša Stefanović