Nevaljali "Golub mira"

Daleke 1987.g. osamnaestogodišnji pilot Cesne-172 natankao je rezervoare povećom količinom goriva i sa dokumentima koji su potvrđivali Stokholm kao krajnju rutu, dobio dozvolu za poletanje. Posle 20 minuta leta isključio je radio-vezu, oštro okrenuo avion prema Finskom zalivu i spustio se na bezbednu visinu, van dometa osmatračkih radara. Estoniju je preleteo iznad mesta Kohtla-Jarve i time narušio vazdušni prostor tadašnjeg Sovjetskog Saveza što je učinilo da ceo svet za trenutak zanemi.

Matijas Rust.

Mnogo se prašine diglo oko podviga mladog pilota koji je za jedne bio heroj, za druge huligan i špijun. Tabaci ispisanih činjenica, dokaza, istraga, objašnjenja, zaključaka. I dok je Zapad uporno odbacivao svaku sumnju o svojim političkim igrama, navodio da je to bio način da se impresionira devojka, čak marketinški trik kao pomoć ocu koji je bio diler sportskih aviona, Istok je u svojim medijima tvrdio da je po svemu sudeći u pitanju izviđački let čija je svrha bila da se u pažljivo osmišljenoj operaciji specijalnih službi Zapada identifikuju „slepe“ zone sovjetskog sistema PVO.

Pilot je u Estoniji primećen još pri poletanju iz Helsinkija ali ga je iznad Kohtla-Jarve, iz tamošnjeg mlina škriljaca, sakrivao veliki oblak dima uobičajeno vidljiv na udaljenosti od 100km o čemu navodno postoji i fotografija. Izvešten je načelnik lokalnog KGB. Sve granične ispostave obavestile su svoje pretpostavljene a postoji i zapis da je rukovodstvo PVO poslalo MIG ka navodnoj lokaciji Cesne. Pilot je izvestio da je posmatrao avion, opisao je i kako je pilot u Cesni bio obučen, ali nije dobijao uputstva da preduzme bilo kakve konkretne korake, već je  bio primoran da se vrati u bazu. Pojavila se zebnja o nagoveštajima raspada jedinstvenog sistema komandovanja i upravljanja PVO Sovjetskog Saveza kome je preduslov za „savršeno“ funkcionisanje ovog sistema bilo je prisustvo direktnih i pouzdanih kanala komunikacije. Njega je istisnula igra „gluvih telefona“ hijerarhijske mreže obaveštavanja i izdavanja komandi koja je u slučaju mladog Nemca bukvalno „pojela“ dragoceno vreme.

Krajnji cilj Matijasa Rusta bio je moskovski Crveni trg na koji je nesmetano sleteo, „slučajno“ na sovjetski Dan granične straže, izašao iz aviona, slikao se sa prolaznicima, čak razgovarao sa mladićem koji je znao engleski. Zatim je uhapšen i osuđen na četiri godine zatvora. Posle 432 dana, čuveni šef ministarstva spoljnih poslova SSSR-a A. Gromiko, uz Genšerovo nenametljivo „moljakanje“, potpisao je ukaz o amnestiji i pustio ga iz zatvora pod sloganom „gesta dobre volje“ Sovjetskog Saveza. Proteran je kao „malo drsko vazdušno pile“.

Vratio se u rodni Hamburg gde mu je oduzeta pilotska dozvola i gde je dobio titulu heroja koju je ubrzo izgubio zbog čestih sukoba sa zakonom. Na alternativnoj dužnosti u lokalnoj bolnici makazama je teško povredio medicinsku sestru koja je odbila njegovo udvaranje i dobio četiri godine zatvora iz koga je izašao posle  15 meseci. Posle još jednog neuspelog pokušaja da se u Rusiji susretne sa Gorbačovim, rešio je da proputuje svet. Privukao ga je hinduizam, oženio ćerku indijskog trgovca čajem i činilo se da je pronašao sebe. Ali, ubrzo su ga  razočarali i žena i religija. Sve je napustio i ponovo završio u zatvoru zbog nekakve krađe. Od tada zarađuje igrajući poker i predstavlja se kao finansijski analitičar investicione banke u Cirihu.

Matijas Rust o svom tinejdžerskom podvigu priča sa ponosom jer veruje da je pomogao Gorbačovu da ubrza Perestrojku. U jednom od intervjua dao je izjavu kako je ovim činom  želeo da postane glasnik mira, da napravi „vazdušni most“ i doprinese otopljavanju odnosa Zapada i Istoka. 

Tako je istorija postala bogatija za stotine novih stranica, a običan ruski narod „luksuzirao“ se novim razlogom za humor. Crveni trg su u šali nazivali Šeremetjevo 3; pušače zatečene na Crvenom trgu opominjali su da pušenje nije dozvoljeno na aerodromu; ako bi se na istom okupila gomila ljudi sa torbama, na pitanje šta rade, odgovor bi bio da čekaju avion iz Hamburga. 

A estonski gradić Kohtla-Jarve postao je poznat širom sveta zahvaujući Matijasu Rustu. Na dan trideset pete godišnjice istorijskog događaja, privatnom inicijativom viđenijih građana, u neposrednoj blizini mesta iznad koga je „golub mira“ proleteo kroz gvozdenu zavesu, podignuto je zanimljivo spomen-obeležje.

Autor Olgica Marinković