Pisma iz Neos Marmarasa

Razdanjene noći i svetla malog grada na obali Egejskog mora su se razlivali ulicama bez trotoara. Načičkana kola kraj puta su ometala lokalnog psa u dremanju koje nema kraja i konca, koji tu, baš na tom mestu, između pesaka i kontejnera, leži i ležao je dok se ovaj grad još nije izgradio. Opominje prolaznike da koračaju polako i pazljivo, podseca da nisu prvi koji gaze ovaj pesak pun zlatnog zrnevlja. Poput Kerbera postoji ovo misteriozno bice koje menja obličje iz dana u dan, iz veceri u jutro. Misticno menja svoju lokaciju obitavanja bez da je iko ikada video njegovo kretanje. Lokalci su navikli na to, godinama njegovo postojanje je navelo na ispredanje priča o njegovom poreklu pune volsebnih elemenata. Nikada nije zasigurno utvrđeno da li može da vidi, jer niko nikada ga nije video u budnom stanju. Navodno su njegovi preci bili gospodari ovog dela mora, sedeli su u dubinama i čuvali red. Shodno tome, njegove oci su sada pune morske vode, kao oličenje svog božanskog porekla, koje nikada ne gledaju kada je ljudsko obličje u blizini, jer vide samo dubine. Onome koga pogleda podariće večiti život, ali još nije naišao izabranik za taj dar. Tako sada naš Kerber drema i u ovom trenu, pretpostavićemo, vrlo blizu nas, tik iza asfalta. Meditira i čeka savršen trenutak za savršenog čoveka kome će pokloniti najlepši poklon univerzalnih dubina i astronomskih visina. Ostaje nam samo da čekamo... Sa druge strane ovog mora je grad, izgledom podseća na italijanske gradiće skrivene od pogleda turista, zavučene u uglovima većih gradova. Ona vrsta mestašca naseljena samo meštanima koji su tu od davnina i ponosno čuvaju svoje navike i ustaljene rituale jutarnjih kafa i čašica uza sa komšijama iz komšiluka. Ako se neko nov i zatekne u ovim vijugavim ulicama, to je onda najcešće puka slucajnost ili pogresno skretanje za koje se ubrzo ispostavi da je zapravo prava odluka. Izgubljeni turista shvata privilegiju postojanja, makar na kratko, u blizini ovih gostoprimivih ljudi. Biva pozvan na čašicu žestine i prijatan osmeh. Tu se sastaju dva jezika razlicitog porekla, ali se ipak rodi komunikacija, jer se jezik dobrih ljudi razume na svakom jeziku. Nakon lepih sati druženja biva ispraćen uz želju da što pre vrati. Nakon ispunjenosti ovim osmesima, paznju privlače plaže i rađaju želju za istraživanjem. Odlazi se u suton i prati se sunce. Pazljivo se posmatra svaki zrak kako se prelama na površini vode, sve do poslednjeg, dok ne zađe u horizont i da poslednji pozdrav za taj dan. Ono što ostaje je želja da se ovakva idila nikada ne završi, a rađanje i umiranje sunca budu momenti koje ćemo posmatrati i u dalekim danima koji su pred nama.