"Zalutali" Apolon

Ukoliko čujete frazu „antički Talin“, zazvučaće vam besmisleno i potpuno neočekivano, kao „srednjovekovni Njujork“ ili „barokni Zimbabve“. Međutim, sa božanstvima drevnog Panteona i elementima antičke arhitekture možete se upoznati upravo na ovom mestu. Istina, karijatide, razni likovi, božanstva, danas su u dosta lošem stanju, okrnjeni i ruinirani do neprepoznatljivosti i mada je od trenutnog pomodarstva sačuvano vrlo malo, obrisi reljefa na starim zdanjima ipak ukazuju na postojanje „Revalskog Akropolja“. Nema razloga za sumnju jer i istorijski zapisi svedoče da je fascinacija antikom zaista postojala i da je počela još u doba renesanse. 

„Odjeci antike ne definišu izgled urbanog prostora Talina i ne daju ton njegovom imidžu, ali podsećaju da smo deo te civilizacije čija su kolevka Helada i Rim.“

U srcu čarobnog talinskog parka Kadriorg, nedaleko od dvorca poznatog carskog para Petra Velikog i žene mu Katarine, ponosno se uzdiže statua Apolona Belvederskog. Kao da je izašao iz vremenskog vrtloga, na visokom postamentu bez ikakvog natpisa, u malo pohabanom belom ogrtaču, iz daleka podseća na nordijskog Boga Sunca. Statua je toliko iznenađujuća, da i okolno drveće i rastinje deluje kao da je pretrpelo čudnu halucinaciju.

Kako se Apolon, ne baš tipičan za ove prostore, našao u Estonji? I da li je i ova priča obavijena misterijom?

Unazad vek i po, pojavila se pretnja da daleka severna zemlja, u kojoj je oduvek gajena tradicija u umetnosti i arhtekturi, bude preplavljena pseudo - stilovima. Likovi drevnih grčkih i rimskih legendi, kao i direktne pozajmice iz antičke arhitekture, pojavili su se kao prava pomama. Evropska strast za antikom poklopila se sa zlatnim dobom baltičkog plemstva. Tako je izvesnom baronu, koji je mnogo putovao i proširio „vidike“ van granica svog zavičaja, palo na um da bi mogao imati Apolona. Zašto baš Apolona pored toliko drugih božanstava? Verovatno zato što je on Bog Sunca i „donositelj“ lepote. Kopija je naručena u Nemačkoj u 19.veku i oblikovana dletom nepoznatog vajara. Urađena je po originalu koji se nalazi u vatikanskom Belvedereu. Zato je i estonski Apolon nazvan Belvederski. Do dvadesetih godina prošlog veka statua je krasila park dvorca Alatskivi, u tartuskom okrugu. Zatim je preneta u Talin gde je restaurirana i u novije vreme presvučena slojem belog mermera zarad autentičnog izgleda.

U svakom slučaju, Apolon u Kadriorgu dokaz je da i bogovi vole da putuju i istražuju nove horizonte, iako još uvek nije potvrđeno da je sam Apolon opravdao svoju ulogu „donositelja“. Uostalom svaki bog zaslužuje odmor, čak i ako je to pod suncem severnog neba.

Autor Olgica Marinković