Opančar „agencija“: Ništa nam nije al' leka nam nema

Mislili, mislili, pa smislili – idemo da bojkotujemo Skupštinu! Kako – tako što ćemo tamo praviti lom: pištaljke, svirajke i ostale duvaljke, parole, transoparenti, lupanje – i bukvalno i verbalno, vika , galama ... svašta ćemo da im radimo. Ima da bude kul!

Ko su ljudi koji prate prenose skupštinskih zasedanja – u principu, oni koji glasaju za vlast. Oni su vaša ciljna grupa. Njima treba da se obraćate – da nije u redu da vlast stavi donošenje 25 zakona na dnevni red, onako „đuture“ sa objedinjenom raspravom i ograničenim vremenom za razmaztranje i primedbe, da u praksi, nema šansi da pretstavnici opozicije uopšte i dođu na red da išta i kažu o tome, te da je taj metod već oprobana šansa da se u toj gomili predloženih zakona provuče i nešto što ne bi smelo da prođe – na primer, na ovom zasedanju, rebalans budžeta, zakon o privatizaciji javnih preduzeća i ko zna šta još. Nagradno pitanje i za opoziciju i za one koji su glasali za njihovo usvajanje bilo bi bar da ih nabroje. Onomad su to bile izmene zakona o planiranju i izgradnji, oslobađanje investitora – stranih i domaćih, od plaćanja naknade za gradsko građevinsko zemljište... Ovaj autor se ne seća da je za ove vlasti skupštinska većina odbila usvajanje bilo kog zakonskog predloga – a nju čine poslanici koalicije koji formiraju vlast, zahvaljujući takvom radu Skupštine.

Argumemt „ko vrata“, a jedina šansa da i oni koji glasaju za vlast to čuju je da se to jasno i glasno kaže u Skupštini, kako bi se i neko od pomenutih prizvao pameti i eventulno, na prestojećim izborima, prešao na njihovu stranu. Koja vajda da mi koji to znamo čujemo u dnevniku tv N1 i NovaS, ili na opozicionim mitinzima.

E mi ćemo te šanse da se odreknemo i idemo da pravimo haos u Skupštini. Dragi opozicionari, ako ste zaključili da vam je jedino preostala blokada Skupštine, što niste doneli odluku da napustite takva skupštinska zasedanja i ostavite Orlića, Jovanova, Ristićevića i ostale epigone vlasti da to u Skupštini rade sami između sebe, svojeručno, levom ili desnom, kako se kome prohte. Baš bih voleo da vidim da li bi i dalje usvajali po 25 zakona dnevno, bez valjanog razmatranja.

Ne, vi više volite da budete „kul“, a oni što gledaju skupštinske prenose i ne znaju šta to znači – čast izuzecima, oni su vas doživeli kao loše đake koji prave haos u razredu i ne dozvolavaju da nastavnik pročita ocene sa pismenog. Siguran sam da u jednom danu nikada niste izgubili više glasova onih koji su počeli da se kolebaju zbog ovoga što vlast radi, a bogami i ne samo od njih – biće i onih koji će ovog puta ostati kod kuće sa argumentom – za koga da glasam?

I ne samo to. Skupštinski režiseri i voditelji – naročito onaj što oponaša funkciju predsednika, su to znali i da iskoriste i da zloupotrebe. Karakterističan primer za to je kad je predsedavajući u jeku najžešćeg haosa našao da čestita našim sportistima poslednje uspehe, a onda u nastavku otpočeo da seiri tako što je redom prozivao opozicione prvake sa pitanjem – da li vi to zviždite i našim sportistima.

I bi vašar, a na vašaru svega i svačega – a bogami i usvajanje aklamacijom svih onih 25 predloženih zakonskih predloga, pri čemu nije za zanemarivanje ni žestok pad rejtinga opozicije u samo jednom jedinom danu.

I šta ćete sada – da se žalite Evropi! Pa oni će vam reći otprilike isto što su rekli i povodom rezultata poslednjih lokalnih izbora na Kosovu, hada je neko pametan iz Beograda insistirao da Srbi ne učestvuju na tim izborima, ovi ih nekoliko puta zakazivali i otkazivali, onda dobili aber sa zapada da ih održe, održali ih, i kao rezultat dobili albanske gradonačelnike i u sredinama sa srpskom većinom, a zapad to priznao kao legalno. Srbi se bune, a odgovor je – niste izašli na izbore, sačekajte sledeće kroz četiri godine.

Kad sam prvog dana skupštinskog haosa čuo glavni opozicioni zahtev – izbori na svim nivoima, pomislio sam da im je konačno došlo iz južnih delova mozga u glavu da se ujedine i pobede na izborima, da bih već drugog dana stigle vesti o novim podelama – neko nekome ukrao fejsbuk profil – aman ljudi da li ste vi normalni.

Imaju Englezi jednu poslovicu – samo se budala dva puta o isti kamen sapliće. Vit o radite stalno, u vidu zanimanja, što bi pravnici rekli. Ništa nam nije al' leka nam nema.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić