Opančar „agencija“: Samo kao asocijacija

 Jeste li čuli za najnoviji beogradski vic: Pitali cigu kako su mu deca, a on kaže – Dobro su, kao i ova vlast, mali seru, a veliki kradu.

* * *

U ovoj zemlji je bilo dosta spornih privatizacija, još iz vremena kada je sadašnji ministar finansija Siniša Mali (u vreme one vlasti) bio direktor Agencije za privatizaciju. Iz tog perioda su i „24 sporne privatizacije“ kojima se bavila i Evropska unija, tako da je dosta toga prodato, pa su sada aktuelne i banje, a otuda je, kao primer, i privatizacija Kuršumlijske banje:

„Kuršumlijska banja čija je vrednost procenjena na 6.276.000 eura, prodata je za 1.416.839 eura. Novi vlasnik je na osnovu subvencije za kupovinu i rekonstrukciju od države dobio 2.457.937 eura. U prevodu, Banju je dobio besplatno + 1.042.937 eura pride“ (Twiter: @kolegadragi).

Logična pretpostavka je da je ovo obaveštenje i tačno, jer koji bi zlonamernik izmišljao ove konkretne cifre, te da je, kao izvor, verovatno u pitanju neki dobro informisani insajder, pa da to analiziramo dalje:

Ako jeste:

- Kuršumlijska Banja je u državnom vlasništvu, što znači da je opšte dobro u opštoj svojini svih građana ove zemlje, koji su na državu preneli pravo da u njihovo ime i za njihov račun gazduju Banjom.

-  Ako je tako – a jeste, ne bi li bilo logično da država Srbija javno objasni vlasnicima (građanima), koja je poslovna matematika ovde bila u pitanju, a ne da se ponaša kao vlasnik Banje, jer iz toga bi logično sledilo pitanje – čija je ova država: naroda koji u njoj žive, ili partije na vlasti?

- I na ovo pitanje odgovor je jasan – narodna, pa ako je tako, zašto država nije sama objasnila vlasnicima – narodu, ovu čudnu poslovnu računicu, već pustila da joj to otkrivaju anonimni uzbunjivači, jer tako dovodi do uzbunjivanja javnosti, a i to je kažnjivo delo o kome se uči na pravnim naukama, pa je pretpostavka da je to poznato i najboljem studentu Pravnog fakulteta u Beogradu, koji vodi ovu zemlju.

- Čini se da je odgovor i na ovo pitanje jasan – ne demantovati ništa, čak i kad imaš argumente, jer ako tu praksu uvedeš, doći ćeš u situaciju da moraš da demantuješ i ono za šta nemaš argumente, a i to se dešava, jer da se ne dešava ne bismo ni morali da imamo zakon o sprečavanju korupcije, savet za borbu protiv korupcije i dr.

Ako nije: Zašto država ne uhapsi autora ove vesti, koji neopravdano uznemirava javno mnjenje?

Pošto je ova zadnja solucija jasna, analizirajmo dalje onu prethodnu soluciju – da je ova vest tačna. Da li je tu u pitanju krađa? Nije, jer definiicija krivičnog dela krađe, po Krivičnom zakoniku glasi: „Ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se ...“ U konkretnom slučaju nedostaju dva elementa – banja kao ptredmet ovog posla nije pokretna stvar, a nedostaje i elemenat protivpravnosti, jer sve je po propisima – snabdeveno je odlukama nadležnih lokalnih organa koji su, u ime i za račun naroda kao vlasnika, zaključili taj posao.

I tu dolazimo do pojma korupcije koja prema opštem značenju predstavlja protivzakonitu aktivnost državnih službenika. Ta aktivnost ne mora da ima za neposredan cilj materijalnu korist državnih službenika, pa se to ne mora ni dokazivati, ali može itekako da ima posrednu – bilo materijalnu, bilo političku korist njenih aktera, pa je prevashodna dužnost države da to sprečava, a ne da pospešuje, pogotovu ne i da učestvuje u tim delima.

Tu već zalazimo u finese postupaka dokazivanja, što svakako nije karakter ovog teksta, bez obzira koliko za to bilo i mnogo opravdanih razloga. Kako, na primer, objasniti narodu da je sestra  Zorana Babića, u narodu poznatog kao direktor Koridora Srbije, jednog od kontroverznih učesnika tragične nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu, dobila od opštine 1,3 miliona dinara za "projekat kiseljenja kupusa", a sve u cilju "zadržavanja mladih i sprovođenja populacione politike" (portal Direktno 20.09.2020). Mogli su i mene da pitaju – često idem u Vrnjačku Banju, jer je moj kupus, po receptu koji je moj otac za taj projekat primenjivao, po opštem mišljenju ispao najbolji i pored silnih recepata koje sam od dobronamernih ljudi dobijao.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić