Politika

Ništa tako jednostavno ne iritira i ne zgražava kao uspostavljena alternativa u nekakvoj takozvanoj građanskoj Srbiji koja u leptir mašni i uštogljenoj poziciji kulturno i gospodski prdi.

Juče su održani lokalni izbori u 8 opština u Srbiji na kojima SNS po prvi put, osim u Odžacima, nema apsolutnu većinu.

Oni su se svi ujedinili i protestuju i dalje nesvesni da su očima naroda postali homogeno blato bez imena.

Tim rezultatom ti naši sugrađani su se svrstali u podanike, u sirotinju raju koja radi kako joj se kaže, glasa kako joj se naredi i po potrebi za crvenu ili dve, putuje po Srbiji...

Umesto da izađu iz skupštine, umesto da se bore politički, oni ili ćute ili se prave pametni. Uleću u masu mladih i pametuju.

Sistem je pobedio. Onaj sistem laži, podmetanja, ucena, koji je patentirala DS, a to je izvesti sve zaposlene iz JP i naterati ih da glasaju za vas pod pretnjom gubitka posla.

Bilo kako bilo, dobismo predsednika koji se do sada nije kandidovao za tu funkciju.

Pre otprilike trinaest godina termin kohabitacija je postao primenjiv u politici Srbije ili sam ja, prvi put, tad čula da ga upotrebljavaju tadašnjih političari.

Udahni duboko, glasaj i ne dozvoli da napuniš tri banke i shvatiš da su iza tebe izgubljene generacije, da si ti blizu da to postaneš i da su tvoja buduća pokolenja dužna da okaju grehe svojih pradedova, dedova, roditelja…

Zbog ratno hušačke politike devedesetih postoji opravdan strah da će se ista ponoviti, ali sa druge strane možemo primetiti sazrevanje i ulazak u savremene tokove i izvesnu crtu prilagodljivosti upravo onoj tamnoj strani svesti naroda.