Porazi i pobede

Sve je počelo bezazleno i nepotrebno. Imalo se, moglo se. Čak i za promenu ustava. A onda su savetnici savetovali „da Srbi ne smeju u polje“. Naime, negde pred bitku kod Varvarina u Prvom srpskom ustanku 1810-te godine, Huršid-paši su savetnici govorili da krene na Srbe (i Ruse) jer su Srbi dobri u šancu, i u šumi, ali nikako ne smeju Turcima na megdan ''u polje''. Ovaj ih je poslušao i pred odlučujuću bitku obratio se svojoj vojsci rečima: „Svi kažete da Srbin ne smije u polje, nego se krije po šumi ili se po brdima zakopava u zemlju ko svinja; sad eto polja, a eto Srbina; sad da vidimo ko carev hljeb jede“. Srbi izašli u polje i razbili tursku vojsku.

Elem, tako je nekako bilo i pred ove naše nesretne izbore. Vučića su savetovali da je najbolji trenutak da potvrdi mandat za još četiri godine, da opozicija nikad nije bila slabija i da će narod listom glasati za njegovu listu i njega velikog. Onda je Vučić rekao: „Svi kažete da je opozicija slaba na listiću, da joj bitan samo skupštinski restoran, pa eto izbora, eto naroda, sad da vidimo ko SNS-ov lebac je'“.

Bi šta bi. Ostade mnogo manje mandata nego što je bilo i mnogo više opozicije nego što je iko mogao da sanja. I svi se kao nešto raduju, samo on tužan i zamišljen. To je zato što je mudriji od ovih njegovih. Svestan je on da je njegov najveći problem ''sindrom pacova''. Šta kaže računica? SNS koalicija će imati 131-og poslanika. Kad namiri patuljaste partije i lidere patuljke, SNS-u ostaje oko devedesetak poslanika. Kad namiri nestranačke sportiste, novinare, dive, i ostale: ostaće SNS-u osamdesetak poslanika. I, od, zaista velike pobede ne ostade ništa. U stvari, ostade nezadovoljno članstvo i njegova spoznaja (zbog koje je nervozan) da će sa ovim kreaturama iz njegove koalicije i vanstranačkim ličnostima sve funkcionisati dobro dok se ne pojave prve pukotine na brodu i dok voda ne počne da prodire unutra. Tada će pacovi, koji su već napustili nekoliko sličnih brodova, početi da izlaze sa broda, a pukotina se već nazire ovim manjkom mandata. Zato je bilo veoma važno uzeti makar još tih trinaest, čija je cena na mandatskoj berzi oko 2 miliona evra.

Kako god, Rušid-paša je svoj gnev posle poraza kod Varvarina iskalio nad svojim savetnicima i vojskovođama, doduše samo nad onima koji su preživeli. Skupština SNS-a koja treba da se održi ovih dana pokazaće na kome će Vučić iskaliti bes. I, nije da se ne plaše. Eto onaj mučenik iz biračkog odbora na Novom Beogradu nije smeo da potpiše regularni zapisnik u kojem je stajalo da SNS ima manje glasova od opozicije. Ne i ne!!! Ubeđivali ga pola noći a on mučenik samo ponavaljao: „Ja sa ovim ne smem pred gospodara“. Morali su da šalju čoveka iz RIK-a da ga smiruje i da ga natera da potpiše obećavajući mu da nije on kriv – toliko. Šta će mučenik, u takvom sistemu živi, zna da je zglajznuo. Jer zadatak je bio preko 50%, a on sad treba da potpiše da je pobedio neko drugi.

A, kakav je to sistem napravljen u zemlji Srbiji? Na ružičastoj televiziji se prati izborna noć a u stvari se pljuje po opoziciji. U studiju sve isti ''analitičari'', od zlog oca i od gore majke. Vidim i jedno novo lice. Potpisuju ga kao ''stručnjaka za izborno pravo''. Pred sam kraj emisije on kaže Jovani (koja je postala stručnjak za politiku jer je jednom ''napušila'' Vučića):

- Aha, evo sms-a od predsednika RIK-a.

- Šta kaže – pravi se znatižljenom Jovana  u stvari jedva čeka da zaždi napolje i potroši koji Željkov evrić.

- Prešli su cenzus.

Eto, tako ''rade stvari'' u zemlji Srbiji.

PS - Dragi čitaoci, bacite ovaj prvi tekst kako se bacaju prvi kučići: u vodu. Nekako mi teško ide kad nešto moram. A i ovi ''oblaci tmasti'' koje gledam krog prozor bacaju me u blagu depresiju. A nije da ih nisam očekivao, jer su se kod Srba makar dve istorijske konstante ustalile: da nas bombarduju na Uskrs, i, da u maju dobijemo kiše i potop, kad u aprilu pogrešno zaokružimo. Da prostite, jebo nas Huršid-paša, ili kako se već zove...

Igor Đurić