Rokada uma

Nije nikakva retkost to da, bilo gde u svetu, neki od ministara napusti vladu, u slučaju da se ne slaže sa politikom iste, kadrovskim rešenjima ili recimo brzinom reformi koje je pokrenuo. Međutim, izuzetna je retkost, do nivoa nepostojanja to da ministar koji podnese ostavku postane istog trenutka savetnik premijera i još nekog od ministara.

A to se upravo dogodilo u Srbiji.

Naime, Lazar Krstić, prema urbanoj legendi jejlovski vunderkind i dodanašnji ministar finansija u vladi Republike Srbije, podneo je ostavku. Kao razlog je naveo neslaganje sa premijerom oko visine smanjenja plata i penzija. Preciznije, Krstić je navodno insistirao na smanjenju penzija od minimum 20%, smanjenju plata u javnom sektoru od minimum 15%, otpuštanju novih 160.000 ljudi u naredne dve godine i povećanju cene struje od 30%.

Premijer je to, kako Krstić kaže, odbio. Kao razloge je naveo to da pre svega premijer ima meko srce, što po njemu povlači abnormalnu popularnost u narodu, a za šta je reper verovatno neko od naručenih ispitivanja javnog mnenja, jer to nikako ne može biti izborni rezultat, sa oko 25% podrške svih birača. Takođe, Krstić je naveo i da niko ne zna bolje od premijera šta se zaista u pogledu finansija može izvesti i kako se može izvesti. Odatle se može jasno zaključiti da je jejlovski finansijski vunderkind zapravo običan pacer, jer se u finansije i ekonomiju od njega bolje razume diplomirani pravnik koji je čitav radni vek proveo kao poslanik ili član vlade.

Doduše, iz ovog objašnjenja saznajemo i da je premijer puki emotivac, što je savršeno kontraproduktivno za odgovoran posao kojim bi trebalo da se bavi, ali i u suprotnosti sa onim u šta nas sam premijer svakodnevno uverava, a to je da je čvrst kao stena, nepopustljiv i neosetljiv na bilo kakvu kuknjavu.

Izgleda kao da se nisu baš najbolje razumeli… Ili makar usaglasili izjave oko ostavke.

Međutim, koliko god neko mogao požuriti da sa osmehom izbaci uzdah olakšanja što odlazi ministar koji je, reklo bi se, želeo da poptuno upropasti ionako osiromašene penzionere, da nakrca ionako prebukirane šaltere Nacionalne službe za zapošljavanje i pride već nepostojeću srednju klasu trajno zakuca u siromaštvo novim poskupljenjem struje, ne žurite.

Naime, uz ostavku ide i saopštenje premijera da Krstić istog časa postaje njegov specijalni savetnik, ali i specijalni savetnik Kori Udovički, potpredsednice vlade i ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Krstić će, kako Vučić kaže, njega da savetuje u vezi sa finansijskom politikom, Kori Udovički u vezi sa pregovorima sa MMF-om, a učestvovaće i u pisanju rebalansa budžeta za ovu godinu.

Dakle, zbog suštinskih neslaganja sa premijerom, Krstić je otišao iz vlade, da bi u toj istoj vladi dobio dve nove funkcije i nastavio direktno da utiče na finansijske prilike.

Ako Vam ovo deluje sumanuto, pročitajte polako prethodnu rečenicu. Ako treba, učinite to i nekoliko puta. Ne garantujem da će svejedno pomoći.

Verujem da je i vama jasno da iza svega stoji nešto mnogo jadnije i prljavije od tugaljive priče o neslaganju ministra i premijera.

Uveren sam da će i penzije i plate biti smanjene, da će otpuštanje biti bar onoliko koliko je Krstić očekivao, a da će struja, ali i sve ostalo što je u vezi sa njom (a to je bukvalno SVE ostalo), poskupeti za tih 30%.

Takođe, uveren sam da je jedina svrha ove patetične predstave samo nabacivanje ponekog naizgled jeftinog, a za društvo ponovo preskupog poena premijeru Vučiću i daljem građenju njegovog kulta ličnosti i vođe.

A to je stvarno strašno...

Činjenica je da je Srbija, po mnogo čemu, država samo po imenu. Tu činjenicu ovakve cirkuske predstave, praćene dramatikom nabijenim premijerovim konferencijama za štampu, samo potvrđuju. Činjenica je i da je sve to samo jedan izuzetno skupi in vivo eksperiment na ionako u bedu i beznađene gurnut narod. Eksperiment koji je najobičnije zavitlavanje, koje bismo mogli da očekujemo samo u nekoj epizodi “Monti Pajtona”.

Neko bi upotrebio verovatno i neki kolokvijalniji izraz od “zavitlavanja”, ali ja nisam od onih koji bi tako širili paniku...

Marko Ekmedžić