Zima jednog leta

Trenutno ne potapate svoje sunca i vode željno telo u nekom od proverenih, bliskih mora ili na nekoj dalekoj, namenjenoj egzotičarima, obali? Ne lomatate noge po gudurama domaćih ili tuđinskih planinskih venaca, hvatajući primetnu nijansu koju je nešto jeftinije moguće kupiti u solarijumu? Ne lečite bolne udove i kičmene pršljenove u nekoj od preživelih banja sa ili bez vaučera, ili nekoj stranoj, na glasu spa? Jasno je onda da ste ili točkić vlade u zalasku, ili pak budući vladalac u izlasku; ili "socijalno" biće koje "živi" od socijale s kojom može priuštiti tek komadić hleba, čašu česmuše i lavor za pirkanje; ili uposlenik na minimalcu, ili srednje žalosnoj tj. prosečnoj plati; ili mrzitelj letnjih koještarija zvanih letovanje; ili čak sam premijer lično koji od 365 ili 6 dana, radi celih 367, bez namere da uopšte odmara osim između ponoći i 3 ujutru kad mora da ustane i pripremi se za prijem par desetina hiljada zainteresovanih građana koje će u maniru pravog profesionalca, ali malo emotivno i više intelektualno, na momente rođački a pre svega domaćinski, ugostiti do negde pred svoju laganu večeru. Ukoliko ste iz one prve grupe, ne treba vam zavideti jer ćete po nalogu svog i našeg Boga Oca, odmora videti tek u septembru. To i nije tako loše, jer su aranžmani tad znatno jeftiniji, čime se neće ugroziti vaš bedan porodični, iako će se podjednako opteretiti jak državni budžet isceđen iz neposlušnih poreskih obveznika. Malo je samo nejasno kako to "tehničari" tj. Vlada u ostavci i dalje vlada za iste džeparce, dok će novoformirana umesto odmah na posao krenuti da odmara a da nije stigla ni da se umori od prethodnog nerada. Osim ako se pod tim ne podrazumeva obilan vonj tokom lobiranja za neku od pozicija apostola. No dobro, u vremenima kada smo najjači magnet za strane investicije, što bi trebalo da iznosi negde jačinu magnetnog polja oko 100 tesla (to je jače od onog naj američkog), apsolutno ima smisla uraditi nešto po pitanju podizanja (osim novog našem najvećem naučniku) i jednog spomenika u čast Oca Bogova koji je zaslužan kako za sputavanje godišnjih odmora saradnika, tako i za to što imamo najbolje radnike za "te pare" koje čine cenu rada. S obzirom da je u pitanju suma za koju taj civilizovan svet investitora ne želi ujutru da otvori očni kapak i započne svoj radni dan, zemlja belog roblja koje radi poput crnaca ili žutaća za šaku zrnevlja, uistinu nije loše mesto za bilo kakav naučni eksperiment o neprekidnom protoku besplatne energije koja pokreće ogroman kapital. Iz tog razloga više nismo na rubu propasti, već jedna od najbogatijih država Evrope, te svako spadanje u grupu onih kojima je kada milija od mora, ravnica od brda, smog od kiseonika, zaslužuje dobijanje ordenja za nehedonizam. Posla ionako ima previše, samo treba mudro ekonomisati. U to ime, protiv uroka neumerenog budućeg roda, prekomernu količinu paradajza treba zavrljačiti u potoke, mleko proliti niz asfalt,  a maloletnicima i penzionerima radne navike uterati letovanjem na voćnim plantažama gde će nakon 12-časovnog rada, osim kontinentalne nijanse barabar merljive sa morskom, obezbediti i "te pare". Slabo podnošljivu vrelinu leta rashlađuje dodatno razvijanje dobrih međunesusedskih odnosa povremeno daleke, ali sa tendencijom nam približavanja Amerike, i oduvek prijateljske Kube koja sticajem okolnosti na svojoj teritoriji održava neprijateljsku američku vojnu bazu i ozloglašeni zatvor Gvantanamo. Ozloglašen, jer je u pitanju sabirni centar nahvatanih mudžahedina, verskih fanatika, zarobljenika sa područja Avganistana i Iraka, navodnih ili pravih terorista koji su dolaskom na dotično mesto obezbedili jednosobne samačke stanove i mučenja o kojima se glasno ne govori. Po nalogu sada već bivšeg imperijalističkog predsednika, poznatog mirovnog nobelovca, zatvor raseljava svoje stanovnike diljem sveta. U cilju praćenja svetskog trenda uvlačenja malih i nevoljenih u nezasite pozadine moćnika, dvojica dobrih momaka koji su verno sluzili Al Kaidi i Talibanima, i koji znaju sve tajne efikasnih samoubilačkih i masovnih terorističkih akcija, mogu nakon velikodušnog odobrenja naše domovine, računati na poznatu srpsku dobrodošlicu sa hlebom i solju. Dobijanje državljanstva se podrazumeva, kao i povezivanje sa ličnim porodicama i centralama u Sandžaku i Gornjoj Maoči. Sunovratnom politikom preuzimanja tuđeg otpada, pa i ljudskog, pomirićemo sopstvenu humanost i ideju svih prevaziđenih opasnosti po nacionalnu i svetsku bezbednost. Mi volimo svet. Samo sebe ne.   

Ivana Milojković