Kretanja - 1. deo

Jelena Jelača je rođena 1973. godine u Beogradu. Fakultet likovnih umetnosti upisala je 1993. Godine, takođe u Beogradu. Diplomirala je 1998. godine u klasi profesora Radomira Reljića. Iste godine je upisala postdiplomske studije iz oblasti proširanih medija pod mentorstvom profesora Dragana Jovanovića. Magistrirala je 2000. Iste godine je postala član ULUS-a. Na grupnim izložbama izlaže od 1994. godine. Od 1996.izlaže samostalno u zemlji i inostranstvu.

Jelena se izražava kroz različite medije, slikarstvo, crtež, skulpturu i animaciju. Od 2003, vodi svojevrsni slikarski dnevnik - dokumentuje ljude, mesta i događaje koji su na nju ostavili poseban utisak. Ovaj projekat je do sada rezultirao sa dve izložbe Dnevnik kretanja iz 2009. i (Po)Kretati se mora iz 2014. Za razliku od te dokumentarističke strane Jelena ima i eskapističku, koju možda najbolje predstavlja izložba Meksiko iz 2003. godine, 29 slika koje su ilustrovale  atmosferu zemlje u kojoj Jelena nikada nije bila… Na prvi pogled eskapistički deluje i (za sada neizlagani) ciklus Post-apokaliptična melanholija možda zato što je vizuelno inspirisan koktelima,  ali  kako se on bavi posledicama zagađenja I uništenja životne sredine – prikazima mutacija i raspadanja, može se reći da je ekološki angažovan. Društveno angažovanu stranu Jelena je pokazala u seriji crteža, a zatim i printova iz 2006/7 Gender Studies gde se kroz intimne portrete bavila problemima rodnog identiteta.

Koncept

Radovi su nastali u periodu od 2001. do 2014. Izbor obuhvata dva ciklusa, „Dnevnik kretanja“ i „(Po)Kretati se mora“. Ciklus „(Po)Kretati se mora“ rekreira , odnosno konstruiše proživljene ili hipotetičke situacije iz svakodnevnog društvenog života i naročito sveta noćnih provoda, stvarajući specifičnu dokumentarističku sliku  stvarnosti u kojoj verno predstavljeni ambijenti i protagonisti ostvaruju upečatljivu komunikaciju sa posmatračem. Ovim ciklusom se nadovezujem na prethodnu samostalnu izložbu pod nazivom „Dnevnik kretanja“ i nastavljam da na specifičan način promišljam temu života i „kretanja“ u svakodnevnom iskustvu, odnosno, onoga što ga zapravo pokreće.