Gost portala

Koliko „spoznamo“ sebe, toliko možemo zaista „dati“, kroz reči, muziku itd.

Koliko puta su čuli da je škola sranje, da su nastavnici budale, da im polovina informacija koje im ulivaju u glavu nikada neće trebati, da je važno kako se u životu snađeš, da treba koristiti prečice?

Jedan gumb i uključen si u more nepreglednih različitih i primamljivih svetova.

Biće da svetu više i nije potreban nikakav napredak, nikakav novi glas razuma koji će ga poremetiti u svom zahuktalom hodu ka sopstvenom kraju.

A šta si to ono mene pitao? Šta je život? Pa, de mene sine da pitaš to? Ima onih što su učili škole. A nisam ti ja od života mnogo ni videla. Šta mi kažu ja radim, kad me pitaju ja odgovorim.

Tamo, na tavanu, u polumraku oduvek ima svega i svačega. Sve je to samo tvoje, tvojih bližnjih i dragih.

Cjelina je ponekad gubila protočnost. I ponekad... Ponekad bi se u njoj bunt i nježnost sukobili.

Prozor i laste 'nagledali' su se, a i 'naslušali', prvih odlazaka u školu, pisanja domaćih zadataka i uspeha, ali i prvih svađa, gubitka posla, finansijskih kriza i ostalih nemilih događaja.