Gost portala

Kako bilo kome suditi kad je u istom sosu kao i vi?

Bilo bi lepo da gradovi ponovo budu gradovi, a sela ponovo sela. Jer, znate, oduvek se znalo da se kruške i jabuke ne mešaju. Tačnije, mogu se one mešati, ali u tom slučaju nastaje haos. E, tako nam je danas.

Slabi pričaju o životu, jaki ih žive.

Nešto što moraš da naučiš – da voliš sebe, jer jedino tako ćeš moći da opstaneš u svetu samoljubivih.

Ima tih naših svuda.

Njihove kirije zarađuju se danas za sutra, glasom, stasom i snalažljivošću, nekad i usiljenošću, nekad krevetom. Dostojanstvo za stanarinu. Dan za noć. Svetlucanje za trivijalnost.

Kako to da je njima najednom postalo dobro ono što nikome i ni po čemu ne može biti dobro i lepo, a da nije u nekom tripu? A tolika količina utripovanih na jednom mestu ne može da donese ništa dobro.

Poprilično je teško ljudima objasniti da je večina toga što misle da znaju o ičemu gotovo apsolutna iluzija, ili je barem velika vjerojatnost da to jest.

Njegova ruka uspinjala joj se uz list sve do kolena, pa skliznula natrag. Polako joj je svukao čarapu. Onda je još jednom prešao prstima po listu kako bi osetio napeti mišić.