Željko Jovanović

Ožalio sam ubijenog pauka, plakao sam za psom kojeg nemam i za svim onim stvarima koje sam želeo da imam, a koje nisam imao. Deda je i dalje pričao. Raspitivao se kod babe za svoju činiju u kojoj je donosio nadnicu, ali ona je, po dobrom starom običaju, ignorisala njegova pitanja.

Potrebno je samo napraviti dobar izbor i vredno raditi na ispunjavanju svojih želja.

Kada se u gradu pročulo za dugovečnost ove žene, reporteri lokalne televizije su se pripremali da urade reportažu sa njom. Sa druge strane, kada se čulo za plan novinara, javile su se raznorazne ideje raznoraznih stručnjaka za marketing.

Ostrašćeni čitalac umrlica, penzioner sa uspešnom operacijom kuka iza sebe, pažljivo je pročitao tekst koji je pozivao na sahranu čoveka. Brzom računicom je došao do rezultata da je pokojnik tri godine stariji od njega.

Babu je danima morila zubobolja, ali je zbog njoj nelagodnog mirisa zubne ordinacije, visoke zubarske stolice i još više cene zubarskih usluga, odlučila da je najbolje da trpeti nemio osećaj bola. Ona i njen unuk su imali nešto zajedničko-klimavu dvojku. Baba u gornjoj vilici, a unuk u dnevniku iz fizike.

Iako nikada nije ostavio nedovršeni posao, iako su u radnji svi satovi uredno radili, vreme u ovoj radnji kao da je stalo. I to je imalo svoju draž. Kod ljudi je ona budila nostalgiju za nekim davnim, srećnim vremenima, pa su rado posećivali ovu radnju.

Lokalni moćnik je, nakon što je završio sladoled i reviziju u ovom poslovnom objektu, otišao svojim automobilom u nepoznatom pravcu. Iza sebe je ostavio znatiželju jedne devojke, trag od guma na asfaltu i štapić od sladoleda, takođe na asfaltu.

Po svim tim karakteristikama njegove laži spadale su u ovu drugu grupu, u dobronamerne laži. Govorili su da je takav zbog posledice rata u kojem je bio učesnik.

Njih dvojica su u čudu posmatrali džinovski zamotuljak u nosiljci ispred vrata ovog visokog predstavništa. On su znali da deaktiviraju bombe, da onesposobe hoklicom svakog provalnika, da spavaju tako vešto da to niko ne primeti, ali ovog puta jednostavno nisu znali šta im valja činiti.

Moja žena je sada slobodna i mrtva. Ta sloboda mi ju je oduzela. Ja više nemam razloga da se radujem i nadam slobodi. Ako bi nas nekim čudom i oslobodili i vratili u naše selo da živimo život kao ranije...moj život, niti bilo čiji ovde, ne bi bio kao ranije. Naša sloboda gotovo da više ne bi ni imala smisla.