Bog@nebo.gmail.com

Dragi moj Bože,

Evo, nađoh malo vremena da Ti se javim. Ustvari, vreme je sve što imam, mada neki zevzeci tvrde da ono uopšte ne postoji  onako kako ga mi doživljavamo, i da zapravo stoji, kao večna baruština u kojoj su samo žabe prolazne. Kako god da je, sve ostalo je odavno otišlo u kurac, pa kao, rekoh, hajde da vidim kako si, šta radiš? Nema kinte, Bože, a kad nema kinte u ovom jebenom divljem kapitalizmu, onda je fakat da si ga mlatnuo pišom o ledinu. Nema pravde, nema sreće, o logici da i ne govorim, ničeg nema, jebote, samo neka beskrajna tupost i parazitizam, neum i pohlepa. A i ljudi, koje si Ti patentirao kao oko kroz koje bi trebalo da dođeš do spoznaje samog sebe, kao da su sasvim zaćorili, kao da im se katarakta navukla. Čak je i onaj zamlata Diogen, još pre 3000 godina, pokušavao svećom da nađe čoveka među dvonogima, a oni, mislim dvonogi, ga proglasili lujkom. Ne verujem da Ti je to nepoznato. A ako jeste, onda je očigledno da je sve baš onako kako si i zamislio, a da je nas neko drugi negde gadno zajebao u tumačenju Tebe i Tvoje uloge u svemu ovome, a i naše, u životu uopšte.

Izvini što se ranije nisam javio. Mislim, nije neka frka, ni sad nije kasno, ali nisam bio načisto da li Te ima ili Te nema, jebiga, da li si stvaran ili samo podvala, opsena kojom se lakovernima uteruje strah i nameće poslušnost, a onda od njih uzima sve do poslednjeg cvonjka i golog života.

Meni, recimo, nije nimalo čudno što ovi dole, zaduženi za Tvoj marketing, žive sasvim u skladu, moglo bi se čak reći, harmoniji sa vrhovnim načelima božanskog ustrojstva univerzuma. Prodaju narodu muda za bubrege, a oni od stečene love uživaju u svim blagodetima života, koji je za uboge rabove Tvoje čista iluzija. Jebem li ga, meni je to nekako teško shvatljivo, ali ko sam ja da bih morao sve da kapiram? A sve mi se čini da je ovaj Tvoj svet zasnovan i sve vreme opstajava na čistoj zajebanciji, na obmani, podvali i prevari, kao da je sve vreme u toku predizborna kampanja.

Valjda je i Tebi jasno da živimo u vremenu i prostoru bez ikakve logike i smisla, pa mi nije jasno zašto ljudi sebi pripisuju toliki značaj, ubeđeni da čak i Ti brineš o njihovim jebenim životima i sudbinama, ako već njih za isto to zabole patka? Zašto bi tamo nekom Tebi, čak i da Te ima, bio bitniji taj jad od ljudskih bića, nego bilo šta drugo živo što si stvorio: bršljan, dinja, skakavac...? Zar i čoveku, koji je milionima svetlosnih godina udaljen od božanskih atributa, nisu draži kućni ljubimci: papagaji, mace, kuce…nego svi ti takozvani ljudi koje mora da gleda i sluša, a da ne govorim o onima na vlasti koje, po pravilu, ogromna većina ne može da smisli? 

Zašto? Pretpostavljam zato što su njima slični vrlo davno čoveka omeli u napredovanju ka samome sebi. I zbog toga većina nas živi u pogrešnom životu ili, bolje rečeno, živi na pogrešan način. Čovek, ovakav kakav je danas, taj brabonjak od pravog čoveka, očigledno nije stvoren za ovako bednu ulogu u savršenstvu Univerzuma. Neko nam je oduzeo ili uskratio našu pravu prirodu, i sada se igra nama kao živim lutkama, koje su odrastale i vaspitavale se među istim takvim tutumracima i benama, ne uspevajući da spoznaju svoju pravu ulogu i sve mogućnosti kojima ih je priroda obdarila. Zar toliki trud, toliko miliona godina, da bi neko zavijao šrafove u pogonima kapitalističkih lešinara ili, još gore, išao okolo noseći transparent i uzvikujući: AV, AV, AV… 

Moram da Ti priznam da sam do malopre bio nekako sumnjičav, čak bih rekao isključiv u mišljenju, da je sve to sa Tobom i oko Tebe puka medijska manipulacija kreatura željnih vlasti da vladaju drugim kreaturama. A onda sam shvatio da Te ima, da si tu, i da si Ti taj koji nam je sve ovo udesio. Jer, dubljom analizom postojećeg stanja lako se dolazi do zaključka da nema tog bota, skota, idiota ili slične spodobe, patentirane kao Tvoj jebeni izum, koja bi mogla da smisli, i na svetlu dana prikaže ovaj apsurdni igrokaz. Izvini zbog ovoga, možda sam bio zaslepljen nekim drugim životnim zadovoljstvima i zabludama, ali i ja sam Tvoje delo, bedni brabonjak života koji hoda i misli da misli, a kroz koji se, zapravo, sve vreme manifestuje Tvoja beskrajna, neuništiva i svemoguća volja. Rekao bih da je to neka vrsta iskušenja koja me je, na kraju krajeva i posle decenija provedenih u sviranju kurcu i prinudnog izgnanstva iz realnog sveta po Tvojim merilima i zakonima, konačno vratila Tebi, tvorcu i gospodaru svome. I spoznadoh, eto, pišući Ti ovo, da je zapravo suština postojanja među ovakvima ne biti čovek, a ne – biti, ili prostije Ja jesam, a ipak nisam. U protivnom, opstanka nema. Eto, u tome je zvrčka, ako si shvatio šta sam hteo da kažem.

Ivan Rajović