Kad fliper tiltuje

Ovo je priča o Tomiju
slepom igracu flipera
Ovo je priča o dečaku
negde dole sa Neimara

Ali ti ipak treba da znaš
ova pesma ima srećan kraj
Postao je bogati vlasnik fliperane
igrao je flipere pod stare dane 

DŽA ILI BU – Fliperaški san

Pre izvesnog vremena gazde vikend pojilišta u kome, s vremena na vreme, puštam muziku, odlučile su da pabovsku atmosferu dignu na jedan viši nivo. Nakon pikada i džuboksa, ugodniji društveni, život pivopija obezbeđivaće fliper. Očekuje se drastičan porast prometa, kako u pivu tako i u kovanicama, za koje će verne mušterije menjati papirni novac. Sve u cilju besumučnog drndanja metalne kugle, putem malih plastičnih nožica kojima se upravlja sa dva izlizana dugmeta. Sa svaka strane po jedno. Motiv flipera je grafila iz nekada popularnog filma “Smrtonosno oružje”. Mislim da imaš predstavu o godini proizvodnje pomenutog anktikviteta.

Kao klinac sam gotivio filpere. Ni sam ne znam, koliko sam vremena provodio u lokalnoj fliperani, koji su svi od milja zvali “Buvara”. Ako me sećanje, iz tog perioda, služi, ti stakleno-metalni aparati, sa delovima od plastike i gume, stajali su, na svoje četiri metalne noge, uglavnom po hodnicima i međuspratovima raznoraznih sportsko-rekreativnih centara, raznim, na brzinu sklepanim, i zauvek tako ostavljenim šupama od lesonita ili šper-ploča. O vašarima i da ne pričam. Nešto kasnije, tu i tamo u ponekom kafiću, a sve u cilju otimanja džeparca ili  novca za užinu osnovne i srednjo-školske populacije. Naravno da je vlasnika, nekog takvog objekta, zanimao samo profit, a ne i ulaganje u opremu. Često je bio slučaj da fliperi nisu adaptirani za domaće kovanice ili žetone, već su imali originalni šmek zemlje porekla,  izražen kroz novčić vrednosti 50 lira. Za slučaj da su se koristili žetoni, najveći zločin je bio da isti taj žeton izneseš sa sobom napolje, jer ga je nakandano teško bilo nabaviti. Zabrana je stajala napismeno, u vidu parole, iznad svakog flipera.

U tom periodu mog života, na ovim prostorima, započinjao je bum elektronike. Fliperi su postajali sve bogatiji mogućnostima, interesantniji za igranje. Adekvatno su parirali nadolazećim video igrama. Išlo se toliko daleko da su im, čak, davana imena i obeležja popularnih rok grupa. Po meni definitivno najbolji fliper, pored legendarnog Gorgara, bio je onaj sa motivima grupe Kiss. Jednostavno, ništa nije moglo da zameni ubacivanje, po ko zna kojeg po redu, žetona, povlačenje opruge kojom se metalna kuglica izbacivala iz kanala i tako ubacivala u igru. Boljeg provoda nije bilo. Iz današnje perspektive, sve ovo izgleda previše jednostavno i smešno.

Ova zabava trajala je sve do početka devedesetih. Fliperi, kao mašine za zabavu, počinju polako da izumiru. Izmeštaju se na još perifernija mesta od onih sa početka karijere. Mogu se videti samo po zabitim vašarištima. Primat jeftine zabave preuzimaju video igre, koje ozbiljni igrači, vrlo brzo, menjaju, za najveće neprijatelje bezbrižnog gubljenja vremena za sitnu lovu, poker aparate. Ako pogledamo istini u oči, fliper gazdama nije bio isplativ. Bio je skup za održavanje, nije bio za to da se njime korisiti čopor, nervozne i nestrpljive balavurdije. Malo, malo pa ga neki klinac udari nogom, rukom pa i glavom, samo da ga metalna kugla “ne proda”, da bi se upisao kao novi višecifarni rekorder, a samim tim bio i najbolji fliperaš u kraju. A kada filiper malo jače čukneš, on “tiltuje”. U tom slučaju gazda redovno popizdi, jer mora da ga “resetuje”, a dotičnog igrača, uz dve-tri vaspitne ćuške po glavi, izbaci iz objekta. I tako u krug. Svaki dan.

Mislim da neću probati novi-stari fliper.To, više, nije to.

 Mladen DJomla Kostić