Iz trećeg ugla

Sve je uništeno sitnim zanovetanjem. Prebacivanje ni zbog čega. Nerviranje i ogorčenost povodom svega i svačega. Dan za danom, godina za godinom beskonačnog mrcvarenja. Umesto uzajamnog pomaganja, samo distanciranje, zvocanje zbog ovog ili onog. Podjebavanje.

Često se kaže da je lepota u oku posmatrača. Verovatno je to najtačnije što se može reći, s obzirom da je doživljaj lepote vrlo subjektivan. Jer, neko voli popa, neko popadiju. A neko popovu kći.

Ali, bez preteranog razmišljanja, ljudi su stvorili sebi iluziju života, koju čine samo odrastanje, eventualno školovanje, rad i smrt. Umesto da uživaju u životu, mnogi troše svoje dragoceno vreme i predaju se samo radu, obavezama i rokovima.

Godine - mnogo teška reč. Zajebana.

Češće mi je merena dužina suknje, nego jačina reči.

Zahvalnost je amajlija koja donosi sreću.

Da li eutanaziju treba legalizovati? Naravno, mišljenja su podeljena, a i samo pitanje nimalo jednostavno. Šta uraditi u slučaju kada bolesnik nije u mogućnosti da sam okonča svoj život, pa traži da to urade lekari?

Zaljubljenost baš zna da pomuti pamet.

Dozvolila je sebi slobodu da u njoj postoji i opstaje taj trenutak, poput neprimećene, tihe pauze, kada jedan život zastaje, a počinje novi.

Budi bre dobra, opameti se, nemoj da me sekiraš.